Operacija topi kilograme

Koliko je bezbedno i opravdano skidati kilograme operacijom, šta je zapravo barijatrijska hirurgija i uz pomoć kojih procedura može da se smanji telesna težina, kome se ove hirurške intervencije preporučuju, kao i koliko su one efikasne, otkriva docent dr Ognjan Skrobić, hirurg Prve hirurške klinike UKCS i Bolnice "Aurora".

Šta je zapravo hirurgija mršavljenja, odnosno barijatrijska hirurgija?

- To je skup hirurških procedura koje se izvode u cilju smanjenja telesne težine, ali i bolje kontrole i lečenja oboljenja do kojih dolazi usled gojaznosti, kao što su, na primer, šećerna bolest i povišen krvni pritisak.

Najčešća je “sleeve” gastrektomija, odnosno sužavanje želuca, prilikom koje se više od 70 odsto želuca odstranjuje iz trbuha.

Promo

Koje još barijatrijske procedure osim “sleeve” gastrektomije izvodite?

- Pored “sleeve” gastrektomije, koja je danas najčešća barijatrijska procedura, vrlo često izvodimo i gastrični bajpas, skraćivanje želuca i premoštavanje tankim crevom.

Na taj način ne samo da smanjujemo količinu hrane koja se može uneti nego i redukujemo površinu creva koja je odgovorna za resorpciju hrane.

Od svih barijatrijskih procedura ova se izvodi najduže i vrlo je efikasna u dugoročnom periodu, ali zahteva doživotno praćenje i suplementaciju.

Takođe, postoje brojne nove procedure koje su rezervisane za teže forme šećerne bolesti i poremećaja masti i triglicerida u krvi.

Kome se preporučuju barijatrijske procedure?

- Danas postoje jasno utvrđeni medicinski kriterijumi po kojima određujemo ko je kandidat za barijatrijsku hirurgiju. Najčešće koristimo BMI ("Body Mass Index"), to jest odnos telesne težine i visine.

Smatra se da je optimalni kandidat za barijatrijsku hirurgiju onaj koji ima BMI veći od 40, odnosno veći od 35 u slučaju da je prisutno neko oboljenje koje je direktno vezano za gojaznost. Gornja starosna granica je 65 godina, a neretko se danas ovim procedurama podvrgavaju i tinejdžeri.

Koliko je barijatrijska hirurgija efikasna?

- Izrazito, očekuje se da će više od 90 odsto pacijenata doći do idealne telesne težine u periodu od dve godine posle operacije. Pored toga, zabeleženi su vrlo pozitivni efekti na šećernu bolest.

Tako će, recimo, pacijent koji je svakodnevno uzimao insulin u periodu od šest meseci nakon operacije moći da kontroliše šećer samo peroralnim antidijabeticima ili da u potpunosti bude bez lekova.

Naravno, nakon operacije potrebno je primeniti adekvatan dijetetski režim kako bi efekti bili optimalni.

Šta podrazumeva taj dijetetski režim?

- Posle hirurške procedure, postoji određeni sled uzimanja namirnica, kao i nekih suplemenata, uz obavezno praćenje od strane nutricioniste i endokrinologa.

Bitno je istaći da pacijenti mogu uzimati praktično normalno hranu, naravno u prilagođenim količinama, te stalno ističemo kako im mi vraćamo nadu u zdrav život.

Kakve rizike nose ove operacije?

- Kao i svaka hirurška intervencija, i barijatrijska nosi rizike. Kod “sleeve” gastrektomije plašimo se popuštanja šavne linije na želucu, koji se zatvara specijalnim titanijumskim klamfnicama.

Nekada dolazi do otvaranja ovog šava zbog čega nastaje curenje sadržaja u trbuh i septično stanje. Bitno je ovu komplikaciju prepoznati na vreme, tada se ona može rešiti povoljno po pacijenta.

Dobrom hirurgijom i odgovarajućom pripremom pacijenta, stepen ove komplikacije svodi se na minimum.

Promo

Da li su rezultati dugoročni?

- Kod većine pacijenata rezultati su dugoročni i održavaju se u periodu od pet do deset godina od operacije, čak i duže.

Ipak, kod nekih pacijenata, prevashodno zbog prekomernog unosa slatkiša koji se vrlo brzo resorbuju, kao i brze hrane koja je takođe bogata koncentrisanim šećerima, dolazi do vraćanja telesne težine.

Tada možemo razmišljati o ponovnoj barijatrijskoj proceduri, koja po pravilu ne bi trebalo da bi bude ista.

U čemu je prednost barijatrijske hirurgije u odnosu na druge metode smanjivanja telesne težine?

- To je najefikasniji metod lečenja gojaznosti, daleko uspešniji od dijetalnog lečenja, korišćenja lekova ili nekih drugih alternativnih lečenja.

Ipak, mislim da je gojaznost hronična recidivirajuća bolest i da bi je trebalo lečiti timski, zajedno sa endokrinolozima, psiholozima, nutricionistima i drugim specijalistima, kako bi se postigla uspešna kontrola telesne težine i samog oboljenja.

 

Opšta bolnica "Aurora"
011 71 51 77 Višegradska 26
aurorabolnica.rs