Danas je Velika subota, ovo nipošto ne radite

Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti.

Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.

Shutterstock

Najrasprostranjeniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strasna subota, zavalita subota ili dugačka subota.

Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Pročitajte 5 predloga za najbolju uskršnju dekoraciju u komšiluku

Velika subota ili strasna subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Had. Ona je deo strasne sedmice i uvod u uskršnje praznike.

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred simboličnim Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba.

Narodni običaji

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.

Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

Pročitajte Svi grešimo - Kada treba farbati jaja kako bi porodicu pratili sreća i blagostanje?

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste”, odnosno boje jaja u crveno.

U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamnocrveno, crno ili „maste” u čađi. Jaja isključivo boje osobe ženskog pola.