Danas je jesenji Krstovdan, pravi vernici nikako ne treba da prekrše ovaj običaj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju veliki praznik, jesenji Krstovdan. Na ovaj sveti dan proslavlja se događaj tokom kojeg je Konstantin Veliki zaustavio progon hrišćana i podigao krst u Rimu kao simbol pobede nad carem Maksencijem.

Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Photo by Julia Volk from Pexels

Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru, gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom "Gospode pomiluj", koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.

Pročitajte Ovakvu je još niste videli - Fotografija Emine Jahović privukla veliku pažnju, komentari ne prestaju (foto)

Na taj praznik istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

Po narodnom verovanju, na jesenji Krstovdan bi trebalo strogo postiti – dozvoljen je samo jedan obrok, najčešće hleb i voda. Na Krstovdan vernici ne jedu kuvanu hranu, niti upotrebljavaju ulje i vino. Ovaj način posta naziva se još i suhojedenje, a rečenica koju prati ovaj veliki praznik glasi: "Ko se krstom krsti na Krstovdan posti".

Photo by Ben White on Unsplash

Strogi post nije jedina obaveza vernika na jesenji Krstovdan. Jednako su važne i molitve, kao i pružanje pomoći onima koji su u bilo kakvoj nevolji.

Veruje se, takođe, da osobe koje su rođene na jesenji Krstovdan na leđima nose senku Časnog krsta, zbog čega su pred Bogom posebno odgovorne za svoje postupke.