Andrea Ržaničanin: Kad kadetkinja "Vojne akademije" uniformu zameni starkama i romatičnom haljinom
06.08.2017 13:24
Foto:
Zgodna glumica, koja je zablistala u poslednjoj sezoni serijala ‘Vojna akademija’, garderobu kupuje u malim, zabačenim radnjama u inostranstvu, kad želi da popravi raspoloženje, oblači stvari snažnog kolorita, a od roditelja je, pored ostalog, naučila da je za autentičan stil ideja mnogo važnija od novca
Iako još nije u potpunosti profilisala svoj stil oblačenja, glumica Andrea Ržaničanin (22) smatra da se on potpuno razlikuje od onog kakav neguje kadetkinja Anđela Banjac koju tumači u seriji i filmu “Vojna akademija”, a kojoj je najvažnije da nosi stvari s potpisom poznatih dizajnera. Ne želeći da bude uniformisana, ona garderobu kupuje na putovanjima, u malim radnjama u prolazima kod neafirmisanih kreatora, ili je jednostavno pozajmi od sestre.
- Nemam mnogo zajedničkih karakternih osobina sa Anđelom, mojim likom u seriji. Zato mi je i izazovno da je glumim. Ali nikako ne mogu da se povežem s njom što se tiče mode - priznaje Andrea i dodaje: - Ona je nekada bila manekenka i uvek i svuda bi se pojavila samo u skupim i markiranim komadima odeće, što je meni privatno potpuno strano. Oblači se sa ciljem da se za njom okreću, da zavede, a meni to nije bitno. Važno mi je da mi je udobno, i da to što imam na sebi ne odstupa previše od moje prirode. Inspiraciju za Anđelin izgled sam tražila u devojkama kojima sam okružena, koje viđam na ulicama grada, u izlascima.
BEG OD UNIFORME
Uverena da se ljudi s vremenom menjaju, smatra da će se njen stil oblačenja razvijati. Odmalena je eksperimentisala s garderobom.
- Volim lepršave stvari i cvetne motive, ali se ponekad dobro osećam i u crnoj suknji ili kožnim pantalonama. Sviđa mi se sve što je urbano, ali i retro. Ponekad danima ne izlazim iz starki, a onda usledi period kad ne skidam bajkerske čizme. Verujem da će se moj ukus menjati s godinama i da ću unapređivati svoj stil odevanja. I dalje mi je sasvim u redu da kožnu jaknu uparim sa romantičnom haljinom i da sve “zaokružim” ogrlicom iz Afrike. Kad u svemu tome izađem napolje, ljudi iz mog okruženja mi najčešće kažu: “Andrea, ne možeš tako na ulicu, ti se baviš javnim poslom, sutradan ćeš biti uzor nekoj devojčici”. Onda promenim odevnu kombinaciju, obučem nešto svedenije, ali se uvek desi da u nekom trenutku pomislim kako to ipak nisam ja. Volela bih da do kraja života mogu da nosim samo stvari koje su mi prijatne, one udobne, u kojima se osećam nesputano, slobodno.
Odeću ne kupuje u tržnim centrima, već se oslanja na sopstveni instinkt i bira je u malim radnjama.
- Ne sviđa mi se uniformisanost, a ona je rezultat toga što smo prinuđeni da u kupovinu odlazimo u šoping-centre. Nekoliko puta mi se dogodilo da krenem i neki po, recimo, šešir, a vratim se kući sa gomilom garderobe, uglavnom nepotrebne. Borim se protiv toga tako što šopingujem neplanirano, najčešće u inostranstvu, i to u radnjama koje su van tržnih centara.
Pre nego što je posle treće godine srednje škole upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i našla se na klasi profesorke Gordane Marić, Andrea je želela da studira slikarstvo. Danas samo u slobodno vreme stiže da crta za svoju dušu, ali bojama pridaje veliki značaj.
- Volim boje, naravno, međutim, one u mom garderoberu nisu prisutne, sem preko leta, kad uglavnom nosim cvetne dezene. Najčešće sam u odeći neutralnih, blagih nijansi kao što su bež i boja peska, mada obožavam i crnu i sivu. Kad obučem nešto u jarkom koloritu, onda je to signal da mi je pala energija ili da se osećam nesigurno. Jača boja zna da pomogne u nekom danu koji je siv, a kad je moj izbor crvena, tada sigurno želim da se osećam bolje. Ponekad stavim i crveni karmin.
U tinejdžerskim danima naučila je da se ne vezuje za materijalne stvari i da garderoba ima samo upotrebnu, nikako sentimentalnu vrednost. Ipak, postoje komadi nakita bez kojih ne može da zamisli svoj odraz u ogledalu.
- To je, na prvom mestu, krstić na drugoj izbušenoj rupici na mom uvetu, njega ne skidam od početka fakulteta. Ranije je tu stajalo pero. Jedna od omiljenih stvari mi je i prsten koji sam dobila od profesorke Gordane Marić posle diplomske predstave. Imam osećaj da on poseduje čarobnu moć. Ne odvajam se ni od narukvice od končića, koju stalno pokušavaju da mi skinu na snimanjima i slikanjima, ali ja ne dam. Istu nosimo i dečko i ja. Dobili smo je na identičan način u Rimu, od nekog Afrikanca, a šest meseci kasnije smo se upoznali i zavoleli u Beogradu. Uverena sam da mi je ona donela sreću u ljubavi. Pomenuti komadi su mi veoma dragi, ali sam svesna da će se jednog dana narukvica pokidati, a prsten i krstić verovatno izgubiti. Tad ću morati da nađem neke nove amajlije.
KAKO SESTRA KAŽE
Kao i većina pripadnika njene generacije glumica je tokom adolescentskih dana stilski lutala od hip-hopa do rokenrola. Međutim, starija sestra Anja je uvek bila njen modni uzor.
- Ona je, za razliku od mene, umerena i staložena. Ja sam zvrk u porodici, koji je stalno birao garderobu u zavisnosti od toga da li vozi skejt, trenira odbojku, sluša džez ili je u emotivnoj fazi. Anja je oduvek trendseterka. Elegantna je i za nju svi kažu da se lepo oblači. Jedno vreme sam je kopirala i stalno smo se svađale zbog toga što joj uzimam odeću. S vremenom sam postala drugačija od nje, menjam se i dalje i trudim se da budem umerena, jer umem da preteram.
Opravdanje da iznese neke neobične kombinacije pronalazi kod kuće dok gleda fotografije svojih roditelja iz mladosti.
- Kad se razočaram u ljubav, samo pogledam u njih dvoje i shvatim da postoje savršeni parovi. Zajedno su od srednje škole. A kad proučavam njihove slike iz perioda kad su bili mojih godina, shvatam da su izgledali kao najlepši parovi danas na instagramu. Bili su vrlo hrabri i nosili smele odevne kombinacije. Tata je imao jaknu kapetana broda sa sve obeležjima i manžetnama i bordo kožne starke, a mama lepeze, beretke, broševe. Za odeću nikad nisu izdvajali mnogo novca, bilo je to vreme kad se autostopom odlazilo u Trst po farmerke i kad se prekrajala garderoba nasleđena od roditelja. Ali bilo im je bitno da budu jedinstveni, a želim da verujem da smo sestra i ja u tome na njih.
Najnovije.
