Marina Ćosić: Haljina je merna jedinica seksepila

Glumica ističe da je kvalitetan veš baza svakog dobrog stajlinga, a da se najprijatnije oseća u širokim džemperima i košuljama uz koje obavezno nosi kaiš kako bi istakla vitku liniju

Dok cela Srbija priča o izazovnim scenama u popularnoj seriji “Senke nad Balkanom” u kojima je mlada glumica Marina Ćosić (22) osim velikog talenta pokazala i savršeno telo, ona tvrdi da je prava mera seksepila uska haljina i kvalitetan donji veš.

- To je baza za sve. Uz to, svaka žena bi trebalo da prati svoju građu, a ne da kupuje ono što je u određenom trenutku moderno. Takođe, meni je bitno da svim “in” komadima dodam neki detalj i učinim ih drugačijim, doradim ih kako bi mi dobro stajali.

Svesna da je njeno telo, baš kao i lice, deo glumačkog alata, ne smatra da su scene u kojima se obnažila tema za razgovor.

- To je kadar kao bilo koji drugi.

Privatno voli uske i kratke stvari, ali samo ako ne otkrivaju previše.

- Ukoliko obučem malu crnu haljinu pripijenu uz telo, obavezno imam punije unihopke, jer bi bez čarapa, na visokim potpeticama, ona na meni delovala vulgarno. Obožavam sve što je veliko, džempere, džemper-haljine, košulje, pošto ispod takvih komada mogu da nosim majicu sa velikim izrezom koji otkriva ključnu kost, ramena. Dopadaju mi se i duboke farmerke sa lepim kaišom, tako mogu da pokažem telo a da se pritom osećam prijatno. Kaiš stavljam i preko džempera i košulja, ne sviđa mi se kad me odeća celu proguta, ovako mi je udobnije i lepše.

Zahvaljujući roditeljima i sestri poštedela je sebe velikih stilskih promašaja u mladosti.

- Bilo ih je, ali na vreme su reagovali mama, tata i sestra. Doduše, jednu stvar nisu mogli da mi zabrane, a to je da iščupam obrve, pa sam u prvoj godini srednje škole imala dve crte, pritom sam i šiške prilično skratila jer je to tada bilo veoma popularno u Zemunu gde sam odrastala. Taj stil sam nosila tri-četiri meseca, dok mi šiške nisu porasle i dok mi sestra nije pokazala koliko sve to zapravo glupo izgleda i koliko su lepše pune, normalne obrve. U tom periodu sam se i šminkala intenzivnije, koristila sam pudere i ajlajnere svakog dana. Ipak, to moje “ludilo” nije bilo dugog daha. Tata mi je konstantno govorio kako voli da me vidi bez šminke, da sam tad najlepša, i kako mi lepo stoji kad pustim svoju prirodnu kosu. I mama me je savetovala da je ne peglam i ne skraćujem šiške jer mi moje kovrdže mnogo daju na autentičnosti. Najglasnija je bila sestra koja je neprestano ponavljala kako ću upropastiti ten ukoliko nastavim da se šminkam tako mlada. Njihove savete sam vrlo brzo poslušala. Naravno, nikad više nisam čupala obrve pošto je to izgledalo zaista jezivo. Sada kad negde idem, stavim samo korektor, puder u prahu, maskaru i labelo.

Na sceni i pred kamerama nema problem da posluša druge. Kad dobije kostim, zna da je on u funkciji junakinje koju treba što vernije da dočara i jedino to joj je važno.

- Pritom, svi kostimografi mnogo vode računa o tome šta je vezano za lik i ne želim uopšte da se mešam u njihov posao. Jedino što mogu jeste da kažem kako sam, između ostalog, ja to zamislila. Imamo i kostimske probe kada razmenjujemo stavove, i ako se i desi neka sporna situacija, uvek dođemo do kompromisa. Naravno, neki kostimi su mi odmah lepi, neki ne, ali na kraju krajeva, suština mog posla je da na pravi način iznesem lik. Ukoliko je to što nosim na sebi u funkciji junakinje koju tumačim, utoliko bolje, nema razloga da ja tu nešto menjam zato što sam, eventualno, sebi u glavi zacrtala kako bi trebalo da izgledam.

Marina je pažnju publike na sebe skrenula ulogom Milice Despotović u seriji “Ubice mog oca”, igrala je u nastavku filma “Zona Zamfirova”, jedna je od junakinja serije “Istine i laži”, ali tek je kao Kosa u “Senkama nad Balkanom” sve ostavila bez daha. Gradeći svaki od tih likova imala je priliku da pred kamerama obuče i neke komade u kojima sebe nije mogla privatno da zamisli. Ipak, još joj se nije dogodilo da nešto sa seta poželi da zadrži.

- Možda je to zato što nemam profilisan svoj stil i volim da probam sve moguće stvari i da ih kupujem, tako da niko ne može da me iznenadi nekom kombinacijom. Bilo je jedino situacija da su mi se dopale majice koje su imale zanimljiv izrez, pa sam nešto slično isprobala sa mojim komadima.

Da eksperimentisanje sa različitim stilovima nije “disciplina u kojoj svaki put pobedi” najbolje ilustruje činjenica da je nekoliko puta kupila odeću koju potom nikad nije obukla.

- Obično su u radnjama postavljena ona ogledala koja sužavaju, i kad nešto probam pred njima, to mi fenomenalno stoji. Međutim, kad dođem kući, shvatim da sam se prevarila i pomislim zašto sam takvo nešto ikad poželela da kupim. Isto tako, nekoliko puta mi se desilo da posle prvog pranja to više nije ono što sam videla u prodavnici, i to ne samo zato što se skupi nego potpuno promeni boju i teksturu, izbledi. Stvarno ne znam zašto se to dešava.

Poučena takvim iskustvima, a i da bi predupredila moguća neprijatna iznenađenja, vrlo često radi reviziju garderobera.

- Čim primetim da nedostaje dugme ili da zapinje rajsferšlus, takve stvari ostavim sa strane i kad nađem vremena to sredim. Imam uvek rezervne dugmiće i konce svih boja i debljina, kao i igle. Ako nešto ne mogu jednostavno da zakrpim, a stalo mi je do tog komada, dodam nitne ili neki drugi detalj. Prilično sam vešta sa iglom, pamtim da sam kao klinka sašila farmerke za barbiku. Isekla sam moje jer sam htela šorts, a od nogavica sam napravila pantalone za lutku. Sve sam ručno radila, ne znam kako sam uspela sve logično da iskrojim pošto mi je bilo samo deset godina.

Iako često kupuje garderobu, navrednija stvar koju poseduje nije markirani komad odeće niti skupi parfem, već zlatna ogrlica koju je nasledila od bake.

- Ona nema cenu.