Roksanda Ilinčić i Džonatan Anderson: Čuvari tradicije Londonske nedelje mode

Autor:

08.10.2017 22:30

Foto:

Foto:



Jedna Srpkinja, Roksanda Ilinčić, i jedan Irac, Džonatan Anderson, pokazali su se najdoslednijim nastavljačima trenda koji od samog početka 1983. dominira nedeljama mode u britanskoj prestonici, a to je klasika u futurističkom pakovanju

Britanska prestonica prethodnih godina često je bila na udaru terorista različite provenijencije, pa je policija neprestano na oprezu. Poslednji udar zabeležen je sredinom septembra, kad su policajci ispred Old sešn hausa, u londonskom Klerkenvelu, formirali dva reda živog ljudskog lanca kako bi sprečili incidente, moguće i linč. S druge strane obruča nalazili su se takozvani zeleni aktivisti, borci protiv upotrebe prirodnog krzna i ubijanja životinja. Povicima “Sram bilo Nedelju mode” i nasilnim ponašanjem uspeli su da odlože početak revije brenda Burberry.

Unutar ljudskog lanca našla se urednica američkog “Voguea”, slavna Ana Vintur, kao i manekenke Naomi Kembel, Kejt Mos i Kara Delevinj. Posle su rekle da su nasilnici bili ljubazni prema njima, pa su neki novinari čak posumnjali da je čuvene manekenke zahvatio poznati “stokholmski sindrom”, simpatija prema onima koji ih terorišu.

A Burberry zaista nije dao nikakav povod za protest protiv ubijanja životinja i korišćenja krzna, jer su u ovoj kući odavno prešli na neke druge materijale. Kolekcijom koju je pripremio Kristofer Bejli, koji je doskoro bio najplaćeniji dizajner sveta, ali su sa padom prodaje pali i njegovi bonusi, dominirali su kaputi i mantili (a šta bi Burberry drugo nudio?), namenjeni - milenijalcima! Upravo generaciji rođenoj između osamdesetih i dvehiljadite, a upravo takvi su bili najbrojniji na protestu koji je odgodio početak revije.

Ako se može reći da je Burberry na neki način izneverio sopstvenu tradiciju, za očuvanje tekovina Londonske nedelje mode, koja se održava redovno od oktobra 1983, pobrinula se srpska dizajnerka Roksanda Ilinčić. Ili samo Roksanda, kako je potpisana njena kolekcija za proleće 2018. Ničeg senzacionalnog tu nije bilo, jarke boje i izdužena “A” silueta, klasični krojevi i materijali - sve u svemu, dobra, stara, proverena Roksanda Ilinčić. U svom najboljem izdanju. U galeriji Serpentin, u Kensington gardensu, jednom od najotmenijih delova Londona. A u njen tradicionalni šik sjajno su se uklopile cipele Malone Souliers koje su nosile manekenke.

ČEPRKANJE PO KORENIMA

Čuvarem tradicije pokazao se i Džonatan Anderson, 33-godišnji Irac koji se smatra zaštitnim znakom Londonske nedelje mode već godinama unazad. Na diskretnu najavu da bi svoj brend J. W. Anderson mogao preseliti u Pariz, mnogi su rekli da bi time britanskoj modi oteo dušu. Na sreću, neće biti ništa od toga, a “londonska modna duša” ovog septembra izgledala je ovako: jednostavna i funkcionalna odeća, materijali - prirodni, krojevi - jednostavni. I tako do genijalnosti. Anderson je objasnio da svojom novom kolekcijom preispituje stanje u modnoj industriji, kritikuje hiperprodukciju i sumanutu potražnju i prolaznost trendova. Kaže - treba se vratiti na početak, treba se okrenuti tradiciji.

Povratak korenima, ali nikako britanskim, prisutan je i u radu Erdema Moralioglua. On čeprka po svojim turskim uspomenama, koje nikad nije uspeo da sortira kako bi želeo u svom londonskom ateljeu. Sada je pokušao sa brokatom, zlatnim baršunom i crnim tilom, ali nije zaboravio ni pačvork, koji ga je proslavio. Po svemu sudeći, Erdem ni ovog puta nije dovoljno duboko zaorao zemlju svojih predaka, moraće da nastavi da radi na tome.

Simon Roča se setila da modu prate i dame starije od onih koje pripadaju generaciji milenijalaca. Zato je na pistu poslala Žan de Vilnev (71 godina), Benedetu Barcini (73), Sesiliju Kanselor (59), Odri Marni (36) i Džejmi Bošert (33). Time je odala poštu ženama svih dobi, a manekenke su nosile sjajne suknje, balonere, kapute, čak i dosta krzna, i to prirodnog. Jedino čega nije bilo jesu helanke i trendi trenerke, iz kojih ne izlazi najplaćeniji model današnjice Kendal Džener.

Interesantna je bila i revija Meri Katrancu, održana u muzeju Tejt, uz zvuke Kraljevskog filharmonijskog orkestra, koji je svirao dok su manekenke šetale pistom. Meri je inspiraciju crpla iz radova Volta Diznija četrdesetih godina prošlog veka, pa su viđene savremene Meri Popins, Arijel, Pepeljuga, Zvončica i druge crtane heroine. I kod nje je bilo kaputa sa krznenim okovratnicima, ali ispred Tejta nisu viđeni aktivisti koji se bore da zaštite životinje. Izgleda da su se zadovoljili onim jednim performansom, i čuvali snagu za novi nastup, a on je već ovih dana na Nedelji mode u Milanu.

Maja Gašić

Autor