Iako iza sebe ima desetine modnih revija, kreator Predrag Đuknić (29) pred svaku oseća pozitivnu nervozu. Kao dvadesetdvogodišnjak dobio je nagradu za najtalentovanijeg mladog dizajnera na “Fashion Selectionu”, a što je stariji, priznaje, trema je više bazirana na odgovornosti i prema sebi i prema publici.
- Veoma mi je bitno da opravdam očekivanja. Ranije se trema zasnivala na neiskustvu i tome šta će ljudi reći, kako će oceniti moj rad. S vremenom sam stekao i iskustvo i samopouzdanje, pa sad jedva čekam ocene, prvi utisak gledalaca kad vide novu kolekciju, da saznam da li su moje kreacije i revija uspešne.
BEG IZ DOSADE
Mada su uslovi za stvaranje daleko od idealnih, nikad nije pomislio da odustane.
- Bilo je teških momenata, naravno, pogotovo kad sam bio mlad dizajner. Pitao sam se jesam li na pravom putu i treba li da nastavim, ali kad bi svanuo novi dan, vraćao sam se u atelje i radio, shvatajući da jesam tu gde treba da budem. Upornost je ta koja vas tera da istrajete. Već deset godina sam u modi, najteži period sam prošao, sad ostaje rad. Svaka nova kolekcija je početak i izazov, i nikad ne možete biti stari, samo iskusniji. Ukoliko se ponavljate, ne napredujete i samim tim postajete dosadni, pa i vama postaje dosadno.
Mala škola odevanja Saše Milojkovića
Priznaje da nije lako baviti se modom, niti postići rezultate.
- Treba napraviti dobar balans između onoga što je vama dovoljno interesantno da radite i onoga što možete negde da plasirate, prodate, ne biste li mogli i dalje da ulažete u sebe, svoju maštovitost i kreativnost. Sada mogu da kreiram stvari koje mi se sviđaju i da uživam u tome, a posebno mi je drago mi kad to neko ponese. Često dizajneri nemaju tu svest, njihove ideje se ne baziraju na tome da će taj model neko jednom obući. Smatram da greše, jer su možda previše okrenuti tom umetničkom, odnosno scenskom momentu.
Osim venčanica, po kojima je postao prepoznatljiv, za Predraga je najveći izazov kreiranje po porudžbini. To, tvrdi, s jedne strane ograničava, ali je zanimljivije, jer treba biti i dobar psiholog i za kratko vreme proceniti šta bi ta osoba, zavisno od prilike, mogla da ponese.
- Često se susrećem i sa onima koji prvi put u životu nešto kreiraju ili šiju, pa postoji i mala doza nepoverenja kako će to na kraju ispasti. Ipak, kad dođu u atelje i vide modele, ili kad im završimo kreaciju, najčešće kažu da je to čak i mnogo više nego što su očekivali, zamislili ili želeli. U suštini, sve je u poverenju. Postoje devojke koje su prvi put došle kod mene zbog haljine za malu maturu, potom i za veliku, kasnije i za venčanje i neke druge posebne trenutke. Divno je kad nekome obeležite neke vrlo bitne momente u životu i učestvujete u njihovim važnim događajima.
UMETNOST RUČNOG RADA
Uzore nikad nije imao jer ne želi da liči ni na koga poznatog.
Ana Ljubinković: Moj lični stil se razlikuje od onoga što kreiram
- To bi značilo da idem utabanom stazom, a one uvek vode na mesto gde su drugi već bili. Kreirati svoj put i graditi ga svakako je teže i izazovnije, ali i je i zadovoljstvo zbog dobro urađenog posla veće. Vodim se logikom da treba biti nov, različit. Nemam omiljene dizajnere jer gotovo svakom uvek nađem manu i pomislim da bih to uradio drugačije, ali mi se mnogo dopada ono što radi Eli Sab, s obiljem ručnog rada i čipke. Zuhair Murad mu je sličan, mada na njegovim modelima ima dosta orijentalnih momenata koji mi nisu bliski, više sam okrenut evropskom dizajnu. Ali, poslednjih godina arapski uticaj je vrlo jak, mnogi svetski kreatori čitave kolekcije su pravili upravo za ta tržišta. Naravno, moram spomenuti i Karla Lagerfelda, koji je toliko svoj, a opet svestran. Jednom je izjavio da je za njega veliki izazov raditi za druge. Mogućnost prilagođavanja je zapravo kreiranje potpuno drugačijih stvari od brenda do brenda. Mislim da je to za svakog umetnika veoma važno i dobro - zadovoljiti ljude za koje radiš, tržište ili klijenta. To smatram najvećim uspehom.
Najnovije.
Komentari. (0)