Ivana Knežević: Zaljubljenost je najefektniji nakit

Za beogradsku glumicu stil odevanja neodvojivi je deo opšte kulture, za razliku od većine žena ne uživa u kupovini, voli obuću s visokim potpeticama, a sebi je najlepša kad ima emotivnog partnera

Uverena kako se stil odevanja stiče u mladosti i kasnije samo nadgrađuje, prvakinja Pozorišta na Terazijama Ivana Knežević (41) uvek se trudila da bude elegantna, negovana i otmena. Ipak, priznaje da u njenom ormanu vlada kreativni nered.

- Ne koketiram sa modom koja je u trendu. Moj stil podrazumeva odeću u kojoj se osećam slobodno i znam da mi dobro stoji. I naravno, ona mora da ide uz moj karakter. Volim da izgledam uredno, ženstveno i doterano. Smatram da sam to ja. Iz kuće ne izlazim bez šminke. Šminkanje je moj ritual koji već odavno sprovodim i u njemu izuzetno uživam. Uvek se sredim u skladu sa tim gde idem i šta radim.

Jednako joj je važno šta nosi na sceni i van nje.

- Pozorište na Terazijama je moja druga kuća. Odlazak na posao za mene predstavlja poseban doživljaj jer volim ovo čime se bavim i uživam u tome, i zbog toga se svakodnevno doterujem. Često posle predstave imam goste u pozorišnom klubu, i to uvek ispadne celovečernji događaj. Nekada sam nosila posebne kreacije na premijerama, u čemu su mi pomagali moji prijatelji stilisti i kostimografi. Međutim, danas to više ne radim. Shvatila sam da dok obučem tu predivnu, posebno kreiranu haljinu, ljudi počnu da se razilaze. Roditelji me grde da se stalno poslednja pojavljujem na premijerama, ali meni treba vremena da se vratim sebi i da se sredim za moje goste. Tu smo Danica Maksimović i ja iste - uvek izlazimo poslednje.

ŠMEK PROHIBICIJE Zahvaljujući mami, profesorki ruskog, u mladosti je savladala osnovne lekcije o građenju stila i modnog izraza.

- Sećam se da sam satima mogla da je gledam kako se šminka, jer je ona to izuzetno dugo radila. Taj ritual sam nasledila od nje. Uverena sam kako se navike negovanja lica i tela, kao i građenje stila odevanja, nose iz kuće, da su stvar vaspitanja. Kad sam počela da koristim maskare i ruževe, šminkala sam se po ugledu na mamu, veoma dugo. Danas na to potrošim maksimalno desetak minuta.

Sve svoje uloge voli, ali jedna joj je posebno važna i draga.

- Uverena sam da je lik Velme Keli u mjuziklu “Čikago” moja životna rola. Posebno mi se dopada njena odeća, ona je vamp ženska iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u Americi, u vreme prohibicije.

Kako kostime smatra veoma važnim delom svake predstave, često s kostimografima učestvuje u njihovoj izradi.

- Kostim mi pomaže da “savladam” lik. Od samog početka rada na predstavi razmišljam o njemu i ako se kad ga obučem osećam dobro, onda imam dodatno samopouzdanje. Potpuno odvajam poslovnu i privatnu garderobu. Na sceni mogu da nosim sve. Ranije nisam bila takva, ali sam se po tom pitanju promenila. Sada dajem potpunu slobodu stilistima i kostimografima, imam u njih poverenje. Volim da mi kostim bude izazov, da ponesem nešto što privatno nikad ne bih. Još nisam bila u krinolini u nekoj predstavi. To bih baš želela.

Kako na sceni često menja uloge, ponekad oseti potrebu da i u privatnom životu transformiše izgled.

- Dugo sam bila ista, a sada volim da malo eksperimentišem, da menjam frizure i stilove oblačenja. Baš mi prijaju te promene. Ranije sam bila konzervativna, sada sam daleko liberalnija, otvorenija za novo i drugačije. Godine su mi donele samopouzdanje, kao i spremnost da se menjam.

ČIZMA ŽENU ČUVA Za razliku od većina žena, ne uživa u kupovini.

- To me zamara. Pripadam onom tipu ljudi koji kupuju neplanski. Šetam se gradom i ako slučajno vidim nešto što mi se svidi i imam novac, odmah to pazarim. Takve kupovine su mi najslađe. Kada se nameračim na neki odevni predmet, onda ga, kao po pravilu, ne nađem. Mislim da sam baksuz po tom pitanju i da nemam sreće. Međutim, u inostranstvu uživam da idem u šoping. Šetam dugo, razgledam grad, probam stvari, platim, sednem na kafu da se okrepim, pa sve iz početka. Drugačije je. Odem na put rasterećena i opuštena i tada može sve. Najviše volim da kupujem čizme, a odmah za njima cipele i torbe. U mom ormanu obavezne su i dobre farmerke. Često ih nosim i imam ih maltene u svim nijansama.

Tokom godina promenila je neke navike u odevanju.

- Uvek sam imala omiljene boje. U jednom periodu sam stalno nosila crnu. Kako sam riđa, ta boja mi lepo stoji. Međutim, u nekom trenutku sam osetila da pod hitno moram da izađem iz te crne faze. Zatim dve godine nisam skidala ljubičastu. A onda se i to promenilo. Danas najviše volim plavu, ali ne sve njene nijanse, tirkiznu, na primer, retko nosim. Noć i indigo plava su mi božanstvene. Volim i zelenu, pošto mi se slaže s očima. Leti biram šarenu i svetlu garderobu. A štikle obožavam. Nekada nisam silazila sa visokih potpetica, ali to više ne mogu. Već dugo u pozorištu igram na štiklama pa mi je naporno da i nakon predstave budem u njima.

Nakit je sastavni deo svakog njenog autfita.

- Najviše volim srebro i zlato. Kada je zlato u pitanju, praktikujem da nosim svedenije i elegantnije komade. Posebnu pažnju posvećujem minđušama.

Uvek je spremna da udeli kompliment prijateljicama i koleginicama.

- Lepo mi je da vidim kada je neko doteran. Meni najviše prija kad me pohvali moj muškarac. Ali pošto ga trenutno nemam, zadovoljavam se komplimentima bliskih prijatelja za koje znam da su iskreni. Volim kada mi drage osobe daruju garderobu, posebno ako to učine moje kume Mina i Jelena. One me najbolje poznaju, tačno znaju šta mi treba. Njihovom poklonu se uvek obradujem. Imala sam i jednog muškarca koji je znao da mi kupi pravu stvar. Razumeo se u modu i poznavao moj stil. Umem i da koristim garderobu za zavođenje, ali bez preterivanja, dovoljno je jedno golo rame, gola leđa ili malčice veći dekolte. Ne nosim kratko i usko. Sviđa mi se da odeća bude pomalo providna, ali to mora da bude sa ukusom i zavodljivo. Kod mene je sve odmereno, sa akcentom na jednom detalju. Sebi sam najlepša kada sam zaljubljena. Tada stvarno nije bitno šta si obukao, ni kako si se našminkao. Kada imaš sjaj u očima, imaš sve, uključujući i stil.