Aca Seltik: Ostao sam klinac
25.03.2018 16:00
Pevač i lider grupe Orthodox Celts, koja je 17. marta, na Dan Svetog Patrika, svirala u Domu omladine, kao klinac je želeo da bude đubretar, voleo bi da se sretne sa despotom Stefanom Lazarevićem i grofom Drakulom, a rasplače ga nemoć izazvana nepravdom
Svirali ste 26. put za Dan Svetog Patrika 17. marta? Šta se promenilo za sve to vreme?
- Set lista. Prilično smo se izmenili, vratili smo pesme koje nam se sviraju a s vremenom su, iz ko zna kojih razloga, prestale da budu na listi. Ikonografija je ista kao i pre 25 godina, a mi smo imali moderan vizuelni izraz, pa je to spoj starog i novog, ali s pogledom u budućnost.
Jeste li morali da ograničite akivnosti na sceni zbog srčanih problema koje ste ne tako davno imali?
- Nemam nikakvih problema zbog srca. Cigarete sam ostavio pre deset, a piće pre 13 godina, ali sam i stariji pa mi je zbog toga sada teže da skačem po bini dva i po sata sata i pravim vratolomije.
Da li ste tremaroš?
- Nikad nisam bio. Uzbuđenje postoji, ali trema nikad.
Šta ste želeli da budete kao klinac?
- Đubretar. S prozora zgrade ulice u kojoj sam živeo sedamdesetih gledao sam đubretarski kamion marke “kuk”, češke proizvodnje. Mi klinci kešali smo se na prozore i vozali se s đubretarima, to nam je bila glavna zanimacija i divna zabava jer je bilo malo automobila.
S kojom istorijskom ličnošću biste voleli da se sretnete?
- Imam dve omiljene, despota Stefana Lazarevića i grofa Vlada Cepeša Drakulu.
Najviše vas nervira?
- Prostakluk.
Šta može da vas rasplače?
- Nemoć izazvana nepravdom. Mada, prilično sam sentimentalan tip, pa to može čitava paleta stvari. Uvek zaplačem kad izvodimo “Fields of Athenry”.
O čemu maštate?
- O svačemu. Kao klinac sam se uvek uspavljivao sanjajući kako dajem gol za Seltik u gradskom derbiju, i to se baš i nije mnogo promenilo. Izgleda da sam ostao klinac.
Za šta niste dovoljno hrabri?
- Da velike odluke donosim preko kolena. Ali, izgleda da i to ide s godinama, nekad sam i to radio.
Za vas je gubljenje vremena?
- Besposličarenje.
Šta radite u trencima dokolice?
- Mislim da pametnom čoveku nikad nije dosadno. Čak i kad ti se čini da ništa ne radiš, mozak ti radi, nešto se dešava. U tom smislu dosada kao takva ne postoji.
Koju veštinu ste najteže savladali?
- Uvek sam se divio mom starijem detetu, Stefanu Vuku, koji je ozbiljan majstor origamija, ja to nikada nisam uspeo da dostignem. I nikada nisam usavršio likovno. Što se te umetnosti tiče, Čiča Gliša mi je vrhunsko umeće.
Uvek vas oduševi?
- Spontana, dečja iskrenost. I srećem je radeći s decom, ali sve je teže primetiti je kod starijih.
A nasmeje?
- Pomisao da kad završim posao idem kući, svojoj porodici.
Jeste li ste se nekad potukli zbog devojke?
- Da, ali bilo je to potpuno bez veze.
Da li ste zlopamtilo?
- Mislim da nisam. Pamtim neke ružne stvari, ali po onoj staroj “psi laju, vetar nosi”, često to i zaboravim. Samo je pitanje vremena.
Šta mislite o društvenim mrežama?
- Nužno zlo.