Anđela Jovanović: Zašto sam postala glumica, a ne detektivka

Jedna od najistaknutijih predstavnica novog glumačkog talasa, kćerka dramskih umetnika Dragana Jovanovića i Branke Pujić, otkriva da još razmišlja da upiše Kriminalističku akademiju i posveti se detektivskom poslu

Glumica Anđela Jovanović (24), koju gledamo kao kadetkinju Svetlanu Savić u novoj sezoni popularne serije “Vojna akademija”, oduvek je maštala da bude detektivka. Mada nije definitivno odustala od upisa na Kriminalističko-policijsku akademiju u Beogradu, nije spremna da zanemari glumu i žrtvuje četiri godine karijere. Međutim, ako bi joj se ukazala prilika, rado bi provodila vreme sa inspektorima na terenu.

Branka Pujić se pridružuje “Sinđelićima”: Zahvaljujući stabilnoj porodici, znaš gde si i ko si

- Kažu da do 25. godine može da se upiše policijska akademija, tako da ništa još ne znam. Videćemo. U svakom slučaju, ne bih prestala da glumim, to je moja prva i najveća ljubav. Posle glume je muzika, a kriminalistika je na trećem mestu.

Anđela je odrasla uz knjige Agate Kristi, čuvene “kraljice zločina”, koja je poznata po uzbudljivim krimi romanima.

- Ceo njen opus pročitala sam u četvrtom i petom razredu osnovne škole. Čak sam mnoge slučajeve rešila i pre nego što bih došla do kraja knjige jer su posle prvih desetak Agatinih dela moje deduktivne sposobnosti počele da bivaju sve bolje. Do kraja osmog razreda sam iščitala i “Šerloka Holmsa” Artura Konana Dojla, i već tada sam postala potpuno očarana profesijom detektiva. I na televiziji najviše gledam kriminalističke serije, od “Šerloka” sa Benediktom Kamberbačom i Martinom Frimanom i “Zločinačkih umova” do “Kasla”, “Ubistava u Midsomeru” i “Pravog detektiva”.

Podjednako strastven gledalac krimi žanra je i njen otac, legendarni glumac Dragan Jovanović.

- Neko vreme smo zajedno pratili “Crime and Investigation”, televizijski kanal sa emisijama o stvarnim ubistvima i rekonstrukcijama tih zločina. Inače, ne propuštamo kriminalističke filmove. Posao detektiva me i dalje privlači iako su male šanse da to i postanem. Upravo zato bih volela da bar zaigram detrktivku u nekoj seriji, koja bi trajala bar nekoliko sezona.

U KOŽI MODESTI BLEJZ

Jedna od omiljenih strip junakinja joj je Modesti Blejz. Njenim imenom “potpisuje” sebe na društvenim mrežama.

- U osnovnoj i srednjoj školi mnogo sam čitala i stripove. Posebno mi se dopada Dilan Dog, pošto je i on detektiv. Oduvek sam volela i Modesti Blejz. Tu prelepu ženu u istoimenom filmu igrala je fantastična Monika Viti.

Svi uspešni detektivi imaju verne pomoćnike: Šerlok Holms doktora Votsona, Herkul Poaro kapetana Hejstingsa, Modesti Vilija Garvina, Dilan Dog Gruča, a Anđela kaže da bi kad bi imala priliku da bira, njen par bi bio Nikola Tesla.

Dragan Jovanović: Bio bih dobar sportista da me umetnost nije odvukla na drugu stranu

- U tom tandemu ja bih bila Gručo, a Tesla bi mogao da me predstavi: “Ovo je Gručo, moj pomoćnik. Pre je radio kao komičar. Verovatno ste gledali neki od filmova braće Marks. Gručo je bio sjajan, zar ne? E pa to nije bio on”, kao što je Dilan učinio u stripu “Na granici vremena”. Šalim se, naravno. Zapravo, divim se velikim umovima kakav je bio Tesla. A kad bih mogla, volela bih da radim sa nekim poput Šerloka Holmsa.

Dobar detektiv sa lakoćom otkriva kad je neko neiskren, ljude čita kao otvorenu knjigu. I Anđela poseduje te veštine, odnosno ima veoma izraženu intuiciju. Između ostalog, zanima je i neverbalna komunikacija.

Bojan Perić: Kako mi je “Vojna akademija” otvorila sva vrata

- Naučna disciplina koja se bavi govorom tela dokazala je da neko ko dira nos dok priča laže, kao i da to čini ukoliko naglo utanji glas, a da je onome ko sve vreme uvrće kosu neprijatno. Ali, ne treba se slepo oslanjati na te stvari. Mada, jesam pomalo paranoična u tom smislu, uvek mislim da je reč o zaveri koju treba razotkriti. U suštini, čovek bi trebalo da bude opušten. I ako je neko slagao, nije smak sveta. Do sada mi se nije desilo da me laže neko mnogo bitan. Svi koji me poznaju znaju da veoma cenim iskrenost, tako da mi najbolje kolege posle premijere, kad svi svakog hvale, otvoreno kažu ako im se nešto nije dopalo. Takav odnos imam i sa roditeljima, tata mi nakon predstave uvek sugeriše da li je nešto bilo dobro ili je moglo i drugačije. Mnogo je teško biti iskren, pogotovu u ovom vremenu punom konvencija.