Andrej Nosov: Ljubav je vrhunski politički projekat u današnje vreme

Tridesettrogodišnji pozorišni reditelj, direktor i osnivač Hartefakta, kao mali želeo je da bude Karađorđe, postidi se kada dobije kompliment, a umetnički su ga formirali Danilo Kiš i Miroslav Krleža

Koliko je pozorište poštovano u Srbiji?

- Ono ima posebno mesto, ali nema posebnu novu publiku. Nove generacije ne vole pozorište. Dosadno im je. I sama profesija malo poštuje sebe, pa tako onda i drugi.

Koji je umetnik najviše uticao na vas?

- Ima ih mnogo. Odredio me je Danilo Kiš, a verujem i Miroslavu Krleži.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Što uspevam da se sačuvam uprkos svemu.

Najbolja predstava koju ste odgledali?

- Dosta ih je. Voleo sam predstave Dejana Mijača. Recimo, “Trg heroja” Ateljea 212.

Šta ste želeli da budete kao mali?

- Sveštenik, pa lekar, pa razredni starešina, pa glumac, pa Matija Bećković, pa Tarzan, pa glumac, pa reditelj, pa obućar, pa novinar, pa vozač, pa prodavac, pa kuvar. Ali pre svega toga želeo sam da budem Karađorđe.

Објава коју дели Aleksandar Jovanović Meda (@medaidol) дана 20. Мар 2015. у 4:16 PDT

Plaši vas?

- Situacija da nema lekova u apoteci. I da ostanem potpuno sam.

Najlepše što ste čuli o sebi?

- Nekad me prijatelji postide kad me hvale. Ali volim da čujem da hvale moje sposobnosti i darove.

Praštate li?

- Da. Umem da zaboravim i pređem preko stvari. Ali ako se ponove, onda sam nemilosrdan. Od nemila do nedraga.

Definišite ljubav?

-Vrhunski politički projekat u današnje vreme. Kad voliš i baš te briga da li je uzvraćeno.

Bez čega ne možete da zamislite život?

- Bez prijatelja. To ne smem ni da zamišljam.

Čega Beograd ima previše, a šta mu fali?

- Nedostaje više sadržaja, a manje forme u svemu. Dobra mesta i novo pozorište.

Šta Beograd čini baš vašim gradom?

- Moji dragi ljudi. Moj komšiluk, prodavačice, konobari, taksisti... Ljudi koji su posebni. I to što u njemu žive meni najvažnije osobe na svetu.