Anegdota Mute Nikolića: Kako sam stigao iz Moskve u Beograd bez karte i prebijene pare

U životu je košarkaški trener Miroslav Muta Nikolić (61) uvek morao da ide težim putem, onim kozjim stazama koje izbegavaju racionalni i kalkulanti. Ako se mere isključivo košarkaško znanje i psihološka prirema igrača, danas bi bio jedan od najuspešnijih srpskih trenera, uz bok Željku Obradoviću i Dušanu Ivkoviću. Ipak, zbog divlje prirode, kao lošeg engleskog, nikada nije napravio značajnu međunarodnu karijeru.

Dragan Bjelogrlić izbliza: Imao je teško detinjstvo ali je uspeo u životu

Sem kao igrač i trener, poznat je i kao nepobedivi šuter sa centra. Često je šutirao za opkladu, a i danas mu je to omiljena rekreacija na treninzima reprezentacije. Njegova dominacija u šutevima s pola terena trajala je sve dok mu na crtu nije izašao Nikola Lončar i ubacio pet od pet.

- Saša Đorđević i Dejan Bodiroga su mi bili glavne mušterije, a Stojaković mi i danas duguje stotinu dolara još od Atlante. U šali ga ponekad podsetim na to i na kamatu. Šutiranje s centra mi se nije posrećilo samo u ruskom Saratovu, gde sam trenirao Avtodor Saratov pre devet godina. Vlasnik kluba je bio sujetan čovek, bivši igrač. Jednom me je, u nameri da me “spusti”, upitao da li sam nekada igrao košarku. Odgovorio sam mu da jesam malo i predložio da u po litar viskija šutiramo sa centra. Odvratio je da ga nešto bole leđa i da ću da šutiram samo ja i kupim mu viski za svaki promašaj, a on meni za pogodak. Dao sam koš iz prvog šuta i on je rekao da neće dalje. Bilo je na parketu dosta ljudi koji su nas gledali i verovatno nije hteo da se bruka. Dao mi je viski i otkaz iz kluba. Ništa mi nije platio za ugovor koji smo imali. Kada sam se pakovao da krenem za Beograd, video sam da nema ni viskija.

Holivudski glumac Džon Sevidž o Srbiji: Imate dobrodušne, srdačne ljude vedrog duha

To, međutim, nije bio kraj priče. Trebalo je stići nazad u Beograd bez avionske karte.

- Krenuo sam ka moskovskom aerodromu bez prebijene pare. Mislio sam da ću tamo naći nekog da mi pomogne, jer je u osam uveče bio let za Beograd. Prvo sam pitao službenika na terminalu da me pusti i on mi je samo rekao da se sklonim. Bilo me je sramota tako bez karte i novca, s dve torbe “krmače” pune odeće i ličnih stvari. Na aerodromu je bilo dosta ljudi koji su me pozdravljali i ja sam im uz osmeh otpozdravljao misleći da me znaju i da bi mi neko mogao pomoći. Kasnije sam shvatio da su me pomešali sa pevačem Željkom Samardžićem i da mi se zato javljaju. Bili su to neki njegovi fanovi. E, onda se pojavio čovek po imenu Mladen, naš biznismen koji radi u Moskvi. Obradovan što me vidi, prišao mi je. Nismo se poznavali. Rekao sam mu šta mi se desilo. Prišao je terminalu, napao službenika što me nije pustio i nakon što smo predali moj prtljag odveo me na piće. Sedeli smo, pili i pričali kada mu je zazvonio mobilni. Neko ga je zvao da mu kaže da avion treba da poleti i pitali su ga da li će on i njegov prijatelj, misleći na mene, da se ukrcaju. Odgovorio je da hoćemo čim popijemo pivo. Imali smo mesta u biznis klasi. Lepo smo se ispričali i družili do Beograda. -ispričao je košarkaški trener za Gloriju