Bojan Suđić: U slobodno vreme slušam tišinu
18.01.2017 10:30
Dirigenta i profesora Fakulteta muzičke umetnosti iz takta mogu da ga izbace samo najbliži, a u slobodno vreme najčešće sluša tišinu
Da niste dirigent, šta biste bili?
- Izgleda da sam uskočio u odelo po meri, iako sam se pre konačnog usmerenja ka muzici u trećem razredu gimnazije ozbiljno nosio mišlju o plovidbi morima i odlasku na pomorsku akademiju.
Lazar Ristovski: Odrastao sam u sirotinji gde je hleb bio glavna hrana
Najveći uspeh u dosadašnjoj karijeri?
- Želim da verujem da je svaki sledeći nastup upravo “onaj najveći”, jer u njih ulazim neprestano bogatiji iskustvom i znanjem. A do tada - nestvarni uspeh u Finskoj, zemlji sa izvanrednim dirigentima, koji mi je otvorio dalja vrata internacionalne karijere i obezbedio mesto u Švedskoj kraljevskoj operi.
Ko je Bojan Suđić u tri reči? - Saslužitelj u hramu muzike.
Verujete li u ljubav na prvi pogled?
- Delimično. Neophodno mi je ozbiljno vreme da ocenim da li strast, bez koje nema prave ljubavi, sadrži i dovoljnu komponentu čiste ljubavi koja nastupi kada strast uzmakne.
Kako reagujete na kritike?
- Različito, u zavisnosti od toga da li su opravdane, dobronamerne, inteligentne, ili pak maliciozne i uvredljive, usmerene da unize i “ubiju”.
Mirjana Karanović: Ne mislim da mi je život promašen zbog toga što nemam decu
Šta vas najviše nervira? - Siledžijstvo, odsustvo časti i bezobrazluk.
Ko vas najbrže izbaci iz takta? - Samo oni koji su mi bliski. Ostali nemaju tu privilegiju.
Šta slušate u slobodno vreme?
- Najviše tišinu. Treba vremena da se uho povrati od svakodnevnog višesatnog nadražaja. Ali, ostane vremena i za kvalitetnu muziku različitih žanrova.
Milica Dabović: Moja borba kroz život je bila mnogo trnovita
Uvek vas nasmeje? - Moja deca, dobar vic i ljudska glupost.
Najveća pokretačka snaga? - Svest i vera da služenjem muzici menjamo makar za mrvicu svet i svoju zemlju nabolje.
Šta ste naučili od vaših studenata?
- Potpuno sam drugačiji i umetnik i čovek otkako sam počeo da predajem na fakultetu. Verujem da su me studenti menjali onoliko koliko sam i ja njih.
Plašite li se starosti? - Telo neumitno stari. Na nama je da duh održimo mladim do kraja.
Komentari. (0)