Branka Pujić i Dragan Jovanović: Kako nam se ljubav uvukla pod kožu

Glumački par, iako ističe da nema recept za srećan brak, ne razdvaja se već 25 godina, a, uprkos tome što se ne slažu oko svega, spremaju se da zajedno ostare

Za 25 godina zajedničkog života, od kojih su 24 proveli u braku, glumački par Branka Pujić (52) i Dragan Jovanović (50) izgradili su odnos pun razumevanja i poverenja. Upoznali su se na Fakultetu dramskih umetnosti početkom 90-ih.

- Istina je, prvi put kad sam je spazio znao sam da će biti moja – priznaje Dragan Jovanović, glumac koji je jednako uspešan u pozorištu, kao na filmu i televiziji. - Morao sam malo da pričekam, ali vredelo je. Nemamo recept za srećan brak. Nas je od prvog dana vezivalo poštovanje koje gajimo jedno prema dugom. Nikada se između nas nije isprečila karijera ili nešto materijalno. Uvek smo važniji bili jedno drugom od drugih stvari. Srećan sam što pored sebe imam nekog ko ima ljubavi za sve, ko je spreman svakom da pomogne i ko voli život. Srećan sam što je Branka skromna i što je imala želje koje sam mogao da ostvarim - priznaje Dragan, a njegova supruga dodaje da su se uvek razumeli i podržavali:

- Kad sam upoznala Dragana imala sam dečka. U početku smo se družili, bio je duhovit, mnogo smo se smejali i vremenom mi se uvukao pod kožu.

Branka, koja se pored glume bavi pedagoškim radom i profesor je na Fakultetu dramskih umetnosti a istovremeno vodi i školu glume za mlade “Mali teatar” priznaje da je Dragan izuzetno svojeglav i da joj to ponekad zasmeta.

- Gagi je često u pravu, donosi dobre odluke ali u startu nikad ne želi da uradi kako sam ja predložila. Tek kasnije, na neki način, usvoji moj predlog.

Dragan misli drugačije.

- Branka nevesta Draganova ima strpljenja i uporna je u onome što želi. Ja trčim na 100 metara, a ona je maratonac. Primer je ova ugaona garnitura zbog koje sam poludeo jer me zamara da se bavim time i da je tražim danima. Ja sam nestrpljiv, a ona bi mogla da čeka koliko god treba samo da bude kako je ona zamislila. Eto uspela je da izgura da kupimo ovu garnituru, a bio sam siguran da nema šanse. Uvek kažemo šta mislimo, uveren sam da je to najbolji način za odnos među ljudima. Ponekad se ponašamo kao deca ali s obzirom da se igramo ceo život imamo pravo da budemo takvi.

Harizmačični glumački par pre godinu dana kupio je garsonjeru u Herceg Novom sa čije terase puca predivan pogled na hercegnovski zaliv.

- Branka je još dok smo se zabavljali želela da živimo na moru i evo želja joj se ispunila. Sada smo spojili Zemun, Zlatibor i Nerceg Novi. Zlatibor nam je na pola puta, pa sad lepo možemo da odmorimo kad idemo ovamo. Kad smo tražili da kupimo stan nudili su nam i neke kuće. Šta će nama kuća? Nama je jedino važan pogled. On nam je važan i kad smo u našoj kući u Zemunu i u brvnari na Zlatiboru - kaže Dragan.

Njegova supruga ističe da je Herceg Novi jedan od najlepših gradova u kojima je bila.

- Klima, ljudi, ove starine, sve mi je divno, kao san. Još kao studentkinja dolazila sam ovde kod moje najbolje drugarice i znala sam da moram da se vratim u ovaj grad.

Dragan je dugo imao strah od letenja avionom. Onda je rešio da se suoči s njim. Upisao je školu za pilotiranje. Uspešno je položio test i dobio dozvolu za upravljanje malim sportskim avionima.

- Za to treba imati vremena i stalno se baviti time, a ja nemam ni novaca ni vremena, ali je lepo što sam se rešio straha od letenja. Strah dolazi od nepoznatog, onda kad čovek vidi kako sve to funkcioniše strah nestane. Ta škola mi je omogućila i da zavolim fiziku koju nikad pre toga nisam voleo, nije mi bila zanimljiva. Ako hoćes da saznaš nešto o životu onda moraš da prođes kroz taj predmet. Sila uzgona je najvažna za letenje, a ona je bitna i za život.

Da prevaziđe strah od letenja pomogla mu je fizika, a da zavoli glumu Čarli Čaplin.

- Na zidu dnevne sobe u našoj kući u Zemunu visi fotografija Čarlija Čaplina sa detetom. On je najzaslužniji što sam postao glumac. Obožavao sam ga od trenutka kad sam ga prvi put video. Bio mi je idol. U početku nisam znao da piše i režira. Mislio sam da samo glumi. To što nije samo glumio još više mi se dopalo jer i sam volim da pišem, režiram, pevam. Zato sam kao klinac i osnovao Amatersko pozorište. Bila je to beskrajna ljubav i on je najzaslužniji što sam postao glumac.

Svaki zajednički projekat za Branku i Dragana predstavlja novu radost.

- Nedavno smo u Centru “Sava” Čikaške perverzije. Sala je bila puna i na samom početku nije mi bilo svejedno. Onda se Dragan pojavio na sceni sa štiklama i onim njegovim hodom. Shvatila sam da je u trenu ponovo osvojio publiku. Kasnije nam se pridružio Novak Đoković. Sjajno se snašaao u ulozi. Bilo je fenomenalno. Posle predstave setila sam se Sergeja Bodnarčuka koji je posle jedne predstave prišao Draganu i dok mu je od srca čestitao rekao: “Ti na startu zgrabiš publiku za nos i onda je pomeraš u onom smeru u kome ti hoćeš. Igraš se. To je i lepota našeg posla – hvali supruga Branka Pujić.