Dejan Lutkić: Glumac sebe nadgrađuje gledajući svoje kolege

Glumac Dejan Lutkić (42), koji u stvarnom životu nikad nije ni pomislio da bude lekar, tumači lik doktora. I to ne jednog, već dvojice. U biografskoj seriji o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću “Santa Maria della Salute”, čiji je i izvršni producent, glumi blizance u belim mantilima. Reč je o braći Simonović, Radivoju i Svetislavu. Kako se snašao u branši svojih roditelja, koji su izazovi producentskog posla, da li bi se oprobao i kao reditelj i šta će uraditi ako kćerke krenu njegovim stopama glumac nam je govorio u prelepom ambijentu na Fruškoj gori.

- Ovo je, pre svega, vrlo zanimljiva priča o Lazi Kostiću, njegovom životu, ljubavi s Lenkom Dunđerski, i to je glavni, melodramski momenat. Ali, tu su i mnoge istorijske ličnosti koje su zaista nešto značile za ovu zemlju i bile bitne i u Lazinom životu. Doktor Radivoje je bio njegov lični lekar, kasnije i blizak prijatelj, a njegov brat blizanac, doktor Svetislav, lečio je kralja Nikolu na Cetinju. Zdravko Šotra je pisao scenario i koncipirao ga je tako da svi likovi “rade” za Lazu, kog Vojin Ćetković zaista tumači maestralno. Ono što sam do sada video od materijala i što smo snimali zajedno daje mi za pravo da to kažem. On to čini sa toliko mere, sjajno, da ga je prelepo gledati dok igra, i u kadru. Ubeđen sam da je Vojin bio najbolja opcija za lik Laze Kostića.

SUJETA NE STANUJE OVDE Nije baš uobičajeno da jedan glumac ima samo reči hvale za drugog, kao što Dejan govori o Vojinu, pa je logičan zaključak da su i u stvarnom životu dobri prijatelji.

- Vojin Ćetković, Nebojša Ilić, koji u seriji glumi Lazinog najboljeg prijatelja Milana Savića, i ja igrali smo predstavu “Noć bogova”, gde je poznanstvo preraslo u prijateljstvo. Predivno je kada možete sa kolegama da analizirate likove koje tumačite, njihove odnose, i da na taj način unapređujete projekat na kojem ste angažovani. To je neprocenjivo. Učeći od kolega, gledajući ih, glumac sebe nadgrađuje. Naravno, pre toga mora da pristane na tako nešto.

Dejan, koji takođe igra stvarne osobe, vrlo detaljno je pripremao svoje junake.

- Svetislav je bio povučen, a Radivoje, čije ime nosi klinički centar u Somboru, slavu je stekao ne samo zbog uspešnog bavljenja medicinom već i zbog privatnog života. Važio je za velikog pustolova, bavio se fotografijom, planinario je i mnogo toga prošao. Moji roditelji, koji su oboje lekari, kažu da je bio jedan od svestranijih doktora u našoj istoriji, da se tako izrazim, s obzirom na to da je živeo krajem 19. i početkom 20. veka. Nažalost, nema mnogo spisa o ljudima koji nisu, poput Laze, naširoko poznati, ali neke podatke sam pronašao, a mnogo su mi pomogli i razgovori sa Šotrom. On je živa enciklopedija, ne pamtim da sam sreo čoveka koji toliko zna o materiji i svakom liku ponaosob. Mnogo toga mi je ispričao o doktoru Simonoviću, a ja se nadam se da ću uspeti da odgovorim glumačkom zadatku koji mi je poveren.

Stihove istoimene, najljubavnije pesme kod nas Laza Kostić je, kao što je poznato, pisao od trenutka kad je upoznao Lenku.

- To je jedna od najlepših ljubavnih pesama ikad napisanih, ali je u isto vreme jedna od najtežih za recitovanje. Stihovi koji su “izašli” iz pesnikovog srca potpuno su čarobni, neverovatni. Čoveku se takva ljubav ili desi, ili ne desi. Zaista verujem da bez ljubavi nema života, a ja sam te sreće da imam divnu suprugu i decu. Ali imam, što je veoma važno, i svest da nije reč o fanatičnoj ljubavi koja se jako brzo slomi zato što ne postoje poštovanje i razumevanje. Bez toga svaka ljubav izgori u toj prečistoj emociji i prosto nestane - kaže glumac i dodaje da, naravno, ne možemo znati šta bi se desilo da su Laza i Lenka bili zajedno.

NIKAD NE RECI NIKAD Dejan je veoma bogat čovek jer ima skladnu porodicu, suprugu i dve kćerke, od kojih jedna možda nastavi njegovim stopama.

- One su još male, starija ima 14, mlađa 11 godina. Kod mlađe postoje izvesne insinuacije da bi volela da krene glumačkim vodama, ali za sada to nema ozbiljan karakter, tako da ne znam šta će biti. Rekao sam joj da ću sve uraditi da ne upiše glumu, ali joj nikada to neću zabraniti. Jer, nemam pravo, ni meni moji roditelji to nisu uradili. Ali potrudiću se svim silama da ne bude glumica.

Mada je ovo već četvrti put da je i izvršni producent - to je bio i u serijama “Sva ta ravnica”, “Jagodići” i “Ulica lipa”, glumac sebe ne smatra veteranom u tom poslu.

- Daleko sam ja od toga. Ali nadam se da ću jednog dana to moći da kažem za sebe. Izazov producentskog posla jeste u želji da se nešto uradi drugačije i bolje u određenom smislu. Ima dosta glumaca koji se bave produkcijom, neki i veoma uspešno. Kod svih nas reč je o nameri da se ode korak dalje u odnosu na postojeće. Nadam se da će, kad se jednog dana bude podvlačila crta i budu sumirali moj glumački i producentski rad, koji se, pritom, uzajamno potpuno potiru, ishod biti pozitivan - objašnjava Dejan, a na pitanje da li bi se oprobao i kao reditelj, kategorično kaže da za tako nešto nema ni želju ni dovoljno iskustva.

- Opet, ko zna, možda jednog dana poludim i počnem i to da radim - ispravlja se, svestan onog “nikad ne reci nikad”.