Dušan Borković o putovanju u Lisabon: Delovi za trkački automobil umesto suvenira

Naš automobilista Dušan Borković, dvostruki evropski šampion,sa suprugom Andrijanom posetio je portugalski glavni grad, gde je obišao predsedničku palatu Belem, probao poslasticu po recepturi staroj dvesta godina i na kraju potrošio pravo malo bogatstvo kupujući delove za svoj trkački automobil

-U Portugal, tačnije Estoril, mesto dvadesetak kilometara udaljeno od Lisabona, koje je nekad bilo banja, a posle Drugog svetskog rata utočište svrgnutih evropskih kraljeva, prognanih aristokrata i političara, išao sam zbog trećeg trkačkog vikenda TCR svetskog šampionata, na kojem ove godine učestvujem. Sa mnom je, kao i uvek, bila supruga Andrijana. S obzirom na to da skoro nikad nemamo vremena za klasična turistička putovanja, gledamo da ugrabimo bar jedan dan da obiđemo destinacije na koje putujemo zbog mojih trka.

-Posle sedam dana provedenih na takmičenju u Estorilu, koji je sem po auto-trkama poznat i po najvećoj evropskoj kockarnici “Kazino Estoril”, u kojoj su se nekada okupljali špijuni, među kojima i naš Dušan Popov po kome je Ijan Fleming stvorio lik čuvenog Džejmsa Bonda, zaputili smo se u Lisabon, gde nas je dočekao prijatelj. On je tamo rođen i potrudio se da kratko vreme koje smo odvojili za posetu portugalskoj prestonici najbolje iskoristimo. Još mnogo ranije nam je dosta toga lepog ispričao o gradu, i zaista je dao sve od sebe da se u to i sami uverimo.

Na kraju sveta

-Budući da smo imali samo jedan dan na raspolaganju, najpre smo otišli do rta Sveti Vinsent, stenovite litice koja se uzdiže nekih šezdeset metara iznad mora, ili kako ga tamo zovu “kraja sveta”, jer je najjužnija tačka Portugala. Rt je prelep i poznat po velikom broju ptičjih gnezda skrivenih u šupljinama stena, među kojima su i retke vrste orlova, sivi sokolovi, drozdovi, golubovi... Lepo je doći tamo u bilo koje doba dana, ali najlepše je predveče kad se odatle vidi fantastični zalazak sunca.

Šoping od 50.000 evra

-Ranije sam imao priliku da se kroz učešće na trkama upoznam sa mentalitetom Portugalaca, Andrijana takođe, tako da nas nije iznenadila srdačnost i ljubaznost stanovnika Lisabona. Naš prijatelj Lisabonac je pravi predstavnik ljudi koji žive tamo. Bio nam je divan domaćin i učinio je da nam vreme provedeno u portugalskoj prestonici bude maksimalno ispunjeno divnim stvarima.

-Nismo jedino stigli da pogledamo prodavnice i eventualno kupimo nešto, makar suvenire, ali klasičan šoping nam nije nedostojao. Pazarili smo delove za moj trkački automobil, a račun je iznosio preko pedeset hiljada evra, tako da kada me neko pita kakve su cene tamo, obavezno kažem - jake.