Ekskluzivni intervju s Brajanom Ferijem pred koncert u Beogradu: Šmekeri nikad ne stare

Dok se sa devetočlanim bendom sprema za beogradski koncert, britanski muzičar, osnivač grupe Roxy Music, posetio je Narodni muzej u našoj prestonici i priznaje da ga je mnogo potresla smrt supruge Lusi Birli

Prvi džentlmen britanskog pop-roka Brajan Feri (72) održaće večeras koncert u Štark areni u Beogradu. Biće to njegov četvrti nastup u poslednjih 12 godina pred beogradskom publikom, koja voli njegove hitove i uživa u muzičko-scenskoj eleganciji. Pionir glam-roka, osnivač grupe Roxy Music, pred 73. rođendan, koji slavi 26. septembra, pleni izgledom i stilskom otmenošću, kao i muzikom baziranom na rokenrolu pedesetih i sofisticiranim tekstovima.

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели National museum in Belgrade (@narodnimuzej) дана 7. Сеп 2018. у 2:21 PDT

Feri je sinoć stigao u srpsku prestonicu, a prvo mesto koje je obišao odmah po dolasku sa aerodroma, bio je Narodni muzej. Posebnu pažnju posvetio je upoznavanju sa najstarijim tragovima života i kultura na prostoru današnje Srbije, kao i galeriji sa izborom dela evropske umetnosti. Na njega su, kako navode iz nacionalnog muzeja, poseban utisak ostavile skulpture iz Lepenskog vira, delatnost avangardnog pokreta Zenit i prostorija sa ostvarenjima predstavnika konstruktivizma i Bauhausa.

Pre nego što će sleteti u Beograd, slavni muzičar koji je u naručju imao manekenku Džeri Hol pre Mika Džegera, u ekskluzivnom intervjuu za Gloriju otkriva zašto je srećan kada vidi da žene plešu na njegovim koncertima, koji posao je radio kako bi uvećao džeparac, zašto voli crno-beli stil, kojom svojom pesmom je najzadovoljniji i kako je reagovao kada je nedavno čuo da je u 58. godini preminula njegova bivša supruga, manekenka Lusi Birli, sa kojom je bio u braku 21 godinu.

- Iza mene je nekoliko vrlo teških nedelja jer sam prošle sedmice izgubio i dobrog dugododišnjeg prijatelja. Lusin odlazak bio je veliki gubitak za celu moju porodicu, za moja četiri sina koja imam s njom. Sve oko nje je bilo tragično. Pomislio sam da nije moglo da bude teže. Sahranili smo je na zapadu Velike Britanije, gde smo ona, naši sinovi i ja išli na odmor svake godine. Lusi je volela to mesto, taj predeo, čini mi se da je tamo bila najsrećnija, i ispoštovali smo njenu želju da tu počiva. Život mora da ide dalje, morate da mislite pozitivno, da što bolje proživite vreme koje vam je dato.

Šta može da očekuje srpska publika na koncertu u Beogradu?

- Nastupam sa devetočlanim bendom u kojem je i Džordža iz Australije, koja svira saksofon, meni vrlo važan instrument. Spemamo miks starog i novog, najbolje pesme iz vremena grupe Roxy Music i hitove iz moje solo karijere. Biće to retrospektiva moje karijere. Radujem se susretu sa publikom u Beogradu jer ona dobro oseća moju muziku.

Da li ste tokom ranijih gostovanja u srpskoj prestonici imali vremena da obiđete grad. Jeste li probali specijalitete naše kuhinje, naša pića?

- Nikada do sada nisam obišao Beograd na način na koji želim da vidim grad u kojem nastupam. Često nemam mnogo slobodnog vremena jer je koncert najvažniji. Beograd sam obišao malo i sviđa mi se. Sećam se divnih trenutaka pored Dunava, ukusne hrane i dobrog vina. Ovog puta ću posetiti Narodni muzej, koji je, čujem, nedavno ponovo otvoren. Umetnost me baš pokreće.

Većinu vaše publike čine žene. Posmatrate li ih sa scene dok nastupate? Razmišljate li ko su te dame, zašto vole vaše pesme?

- Uglavnom vidim prve redove, gde ima dosta dama različitih godina. Nekad, na kraju koncerta, kada publika priđe bliže bini, mogu bolje da komuniciram sa ljudima. Raduje me kada vidim da dame plešu na mojim nastupima. One su bolji igrači od muškaraca i to je vrlo prijatno za oko. Znate, u publici bude vrlo lepih žena.

Na sceni ste skoro 50 godina. Kako ste ostali svoji? Koja je tajna vašeg uspeha?

- Za uspeh mojih pesama i popularnost mogu da zahvalim mojoj strasti prema muzici, koja datira još od desete godine. Bio sam mlad, slušao sam muziku i ona me je pokretala. Tražeći svoju muziku, slušao sam svašta. U jednom delu života bio sam fokusiran na džez i bluz, što se prenelo i na moje pesme. Kada radim na novim numerama, osnova je uvek rokenrol. Dok komponujem, često shvatim da se čuje sve ono što je uticalo na mene u umetničkom smislu. Ono što sam snimio kao solo izvođač razlikuje se od perioda sa grupom Roxy Music. Danas se trudim da ono što stvaram ima crtu moje strasti prema muzici, da publika oseti tu strast. Nedavno sam završio muziku za novu sezonu serije “Babylon Berlin”, koja se dešava dvadesetih godina 20. veka. Radio sam na vokalnim verzijama kompozicija za tu seriju i to bi trebalo da objavim u novembru.

Može li muzičar sa toliko dugom i uspešnom karijerom da ima omiljenu pesmu ili album?

- Neke pesme su vrlo važne publici. Slušaoci su ih prepoznali, odabrali, ti tekstovi i note su dirnuli njihova srca. To su hitovi. Takva je “Jealous Guy”, obrada numere velikog Džona Lenona. Pesmom “Avalon” sam najzadovoljniji, smatram da sam kroz nju najviše izrazio sebe kao muzičara, kao umetnika, u krajnju ruku i kao muškarca. S druge strane, “Let’s Stick Together”, obrada pesme Vilberta Harisona iz šezdesetih, ima taj zapaljivi ritam koji i danas volim i tu šašavu usnu harmoniku. Uživam dok je pevam, baš me pokrene, često baš dobro zaigram uz nju.

Je li ljubav droga kao što kažete u pesmi “Love Is the Drug”?

- Naravno. Ljubav pokreće svet. Mene ljubav uvek pokrene. Kad ste zaljubljeni, zavisni ste od te osobe. To je najlepši osećaj u vezi dvoje ljudi.

Na sceni ste gotovo uvek u odelu, najčešće u crno-beloj kombinaciji, sa kravatom. Ne odustajete od tog stila?

- Najvažnije mi je da je odelo dobro sašiveno. Kao tinejdžer vikendom sam radio u krojačkoj radnji u mom rodnom Vašingtonu na severoistoku Engleske, da poboljšam džeparac i kupim ploče. Tada sam shvatio koliko je dobro skrojeno i sašiveno odelo važno za muškarca. Volim klasična odela jer volim klasiku: stare filmove, Kerija Granta, Freda Astera i Džina Kelija, i njihov stil, što se vidi i po mom oblačenju, kao i Hičkokove filmove, pre svega one crno-bele. To vreme pedesetih je dosta uticalo na mene, a i naučen sam da je za muškarca važno da je lepo obučen i da dobro izgleda.

Današnje zvezde su sve samo ne crno-bele. Širok spektar boja je važan na sceni i u njihovom stajlingu. Ko su današnje zvezde u muzici? Da li su note u drugom planu?

- Nekad sam vodio računa ko je na kom mestu na listi singlova, a sada ne pratim ni liste prodaje. Ovih dana slušam klasiku, Mocarta, i instrumentale. Danas dominira dens muzika i hip-hop. Volim ritam nekih od tih pesama, ali su mi previše bučne, njihovi pevači mi zvuče preglasno. Međutim, Eminem je jedan od najboljih pesnika među muzičarima. On je shvatio koliko je važna poruka koju pevač prenosi publici, kao i koliko je tekst važan da veže publiku za pesmu.