Glumac Feđa Stojanović (69) čekao je u nedelju 24. septembra vesti o filmu “El indio” koji je u Americi režirao njegov sin Uroš. Umesto toga, stigla mu je šokantna vest da je njegov jedinac preminuo u 44. godini! Uroš je pronađen mrtav u stanu u kome je živeo u Los Anđelesu. Umro je, prema prvim pretpostavkama, od posledica infarkta.
Poznati glumac je, zatečen strašnom istinom, jednostavno zanemeo. Nastojeći da se izbori s bolom, odabrao je tišinu, nije se javljao čak ni bliskim prijateljima i kolegama.
U medijima se pojavila informacija kako je našeg reditelja u njegovom losanđeleskom stanu pronašao prijatelj. Nije davao znake života, naknadno je izneta pretpostavka da je preminuo dva dana ranije od srčanog udara.
ZARAŽEN FILMOM
U jednom ranijem intervjuu “Gloriji” Feđa Stojanović se sećao da je, kad se oženio Uroševom majkom Sonjom, pitao starijeg kolegu Milutina Butkovića kako će reagovati dete, koje su čekali, kad malo poraste i sazna da mu je otac loš i anonimni glumac.
- Bule mi je uvek govorio: “Sine, ne brini, on će te voleti kakav god ti bio”. Inače, Uroševa majka Sonja bila je moja velika gimnazijska ljubav. Upoznali smo se kad smo imali samo šesnaest godina, svađali se i mirili, i venčali kad nam je bilo dvadeset pet. Mislim da sam bio premlad za brak, i da muškarci treba da se žene kad napune bar trideset pet, jer su pre toga nezreli. Sonja i ja smo se razveli kad je Urošu bilo devet godina.
Uroša je otac, kao još sasvim malog, “zarazio” filmom, njihove najlepše zabave bile su odlasci u bioskop.
- Bio je vrlo čudno dete. U početku je voleo Bada Spensera i druge neverovatne likove, ali s vremenom je iskristalisao ukus. Gledali smo filmove svakodnevno, i kasnije pričali o njima, a shvatio sam da je odrastao kad više nije hteo da ide sa mnom u bioskop.
Uroš je iz prve upisao režiju, i uspešno se njome bavio. Njegov kratki igrani film “Vešala za dvoje” proglašen je za najbolji srpski kratki film svih vremena, a Feđa je u njemu, zajedno sa Elizabetom Đorevskom, morao punih sedam dana, na temperaturi od 35 stepeni, da visi na vešalima u kamenolomu u Rakovici.
- Film je na kraju ispao odlično i nije mi žao truda. A kad smo snimali “Čarlston za Ognjenku”, preko megafona je vikao: “Stop, stop! Tata, nemoj da šmiraš”, što je ekipa dočekivala s grohotnim smehom.
To ostvarenje je iz zaborava izvuklo i Oliveru Katarinu, divu koje decenijama nije bilo na velikom platnu. Uroš je imao hrabrosti da joj ponudi ulogu posle duge pauze.
- Pre Uroša, punih 30 godina me niko nije pozvao da glumim. Čak su mi i tada iz ekipe “Ognjenke” dobronamerno skrenuli pažnju da ne pričam da sam dobila ulogu jer ću im napraviti probleme - svedoči Olivera.
Posle svog dugometražnog prvenca “Čarlston za Ognjenku” 2008. Uroš Stojanović je otišao u Ameriku, da rediteljsku karijeru nastavi u Holivudu. Niko nije ni slutio da će mu to biti i poslednje ostvarenje. Nije uspeo da ostvari svoj najveći san, da snimi holivudski prvenac. Srce ga je izdalo.
Povodom preranog odlaska jednog od najperspektivnijih reditelja na ovim prostorima Uroša Stojanovića, u Jugoslovenskoj kinoteci, danas je održana komemoracija. Od talentovanog reditelja u Kinoteci su se oprostili porodica, saradnici, kolege i prijatelji.
Najnovije.
Zvezde.
