Goran Paskaljević: Šator sa pogledom na Himalaje

Kad je pre tri godine boravio u elitnom letovalištu Goa, gde je bio predsednik žirija na najvećem međunarodnom filmskom festivalu u Indiji, reditelj Goran Paskaljević (69) nije slutio da će mu to putovanje promeniti život. U toj zemlji se sprijateljio sa čuvenim tamošnjim glumcem Viktorom Benardžijem, koji je, između ostalog, igrao i u delima Dejvida Lina, Džejmsa Ajvorija, Romana Polanskog.

- Pošto je video nekoliko mojih filmova na restrospektivama priređenim širom Indije, Viktor je predložio zajedničku saradnju, a odveo me je i u svoju kuću u podnožju Himalaja - otkriva Goran Paskaljević kako je ušao u indijsku kinematografiju i dodaje: - Organizovao nam je putovanje kroz planinske vrleti zajedno s profesorom Purohitom, koji je jedan od najboljih poznavalaca života i običaja u selima na obroncima Himalaja. Tokom tih mesec dana nezaboravnih doživljaja spontano se rađala jednostavna ali i veoma emotivna filmska priča koju smo nazvali “Dev Bhoomi”, odnosno “Zemlja bogova”, jer tako sami Indijci nazivaju državu Utarakhand u severoistočnim Himalajima, gde smo smestili radnju filma. Taj naziv dobila je zbog toga što je na prilično malom prostoru smešteno više od sto najznačajnijih hindu svetilišta i hramova, koje već od ranog proleća posećuju stotine hiljada hodočasnika. Najčuveniji među hramovima je Khedernat, koji se nalazi na skoro četiri hiljade metara nadmorske visine. Naša filmska priča se, inače, završava na planinskom vrhu iznad ovog hrama, koji je za Indijce značajan kao, na primer, Hilandar za nas.

ŠETNJA NA OBLACIMA

Pripremajući se za snimanje Goran je nekoliko puta odlazio na Himalaje tragajući za odgovarajućim lokacijama, što je uz skupljanje novca potrajalo više od godinu dana. Samo snimanje završeno je za pet nedelja. Uslovi su bili prilično teški, ali čitava ekipa se trudila da posao uradi na najbolji mogući način.

Neda Arnerić: Blagorodno gostovanje u Kanadi

- Tamo nema hotela, bili smo smešteni u šatorima, koji su bili luksuzni i imali čak i kupatila. Putevi u tom delu Indije su vrlo uski i opasni, a nismo bili naviknuti ni na rad na tolikim visinama, kao ni na vegetarijansku kuhinju i obilje začina. Morali smo brzo da završimo posao jer nam je budžet bio veoma ograničen, pa mi sve to danas izgleda kao nemoguća misija. Priroda je tamo nepredvidiva, za tili čas sunčan dan se pretvori u nepogodu s gradom veličine oraha. Međutim, sve muke bismo zaboravljali kad bismo ujutru, pre nego što krenemo sa snimanjem, seli ispred šatora da popijemo kafu uz jedan od najlepših pogleda na svetu, onaj na snežne vrhove Himalaja. Pored dobre atmosfere u ekipi, sastavljenoj od Srba i Indijaca, energiju su mi održavali i meštani svojim neverovatnim gostoprimstvom i ljubaznošću, prihvatili su nas raširenih ruku i svakodnevno nam pomagali da snimanje filma uspe.

Blistava karijera i tragična smrt Bekima Fehmiua

Poznati reditelj ubeđen je da mu je tokom ove uzbudljive filmske avanture mnogo sreće donela malena figura boga Ganeiša u obličju slona, najpopularnijeg među indijskim božanstvima.

- Ganeiša sam dobio na poklon. I ne znajući da je on u Indiji simbol uspeha, stavio sam ga u džep. On me je izgleda štitio sve vreme boravka u toj zemlji. Čak i onda kad sam na setu bio u beznadežnim situacijama, nekako bi se sve razrešilo na najbolji mogući način. Dešavalo se da kiša satima pljušti i da se posle toga pojavi sunce, u trenutku kad nam je potrebno za određenu scenu, pa su se svi šalili sa mnom da je za to zaslužan Ganeiš. S vremenom sam postao pomalo sujeveran i selio ga iz jednih pantalona u druge. Pre povratka u Beograd bio sam predsednik žirija na filmskom festivalu u Puni, gradu od pet miliona stanovnika na 150 kilometara od Mumbaja, na koji je došao i moj prijatelj Viktor. Svečano sam mu predao figuricu i zamolio ga da je čuva do mog sledećeg dolaska u Indiju.

SLUŠKINJE U SVOJIM DOMOVIMA

“Zemlja bogova” je premijerno prikazana u Indiji. Našem reditelju svidelo se kako ga je tamošnja publika prihvatila.

- U indijskim bioskopima se pre svake projekcije intonira državna himna, a oni gaje neverovatno poštovanje prema glumcima, rediteljima i drugim filmskim radnicima. Rekli su mi da ne mogu sad da ih napustim, već da treba tamo da snimim još jedan film.

Boravak u Indiji ga je dosta promenio. Odande nosi mnogo uspomena, ali tvrdi da je najvažnije što je otkrio neobično bogat duhovni život, koji se veoma razlikuje od naše svakodnevice.

- Kod nas je većina ljudi okrenuta materijalnim dobrima. I Indijci se bore za ovozemaljska blaga, ali kod njih postoji i snažna spiritualna dimenzija koja ih čini različitim. Posle Indije promenio sam pogled na svet i ponovo se vratio stihovima njihovog velikog pesnika i filozofa Rabindranata Tagore. Snagu da izdržim sve napore davala mi je ljubav prema toj zemlji koju sam iz dana u dan sve više upoznavao i sve više voleo.

Srpska premijera “Zemlje bogova” zakazana je za 9. mart u Dvorani kulturnog centra Beograda. Prisustvovaće joj i popularni bolivudski glumac Radž Zuci, jedan od protagonista Goranovog ostvarenja.

- Radž je prihvatio manju ulogu u mom filmu iako je tamo velika zvezda, pošto je smatrao da se bavim jednom od najznačajnijih savremenih tema - položajem žena. U Indiji žene još nemaju pravo da odlučuju o svojoj sudbini, brakovi su ugovoreni, one su sluškinje svojim muževima. Putujući, shvatio sam da su žene te koje stalno rade. Ustaju u pet ujutru da nahrane stoku, završavaju sve kućne poslove, dok muškarci uglavnom sede, pijuckaju kafu ili neki lokalni alkohol. Urade i oni ponešto, ali sam duboko ubeđen da bi čitava Indija stala ako bi žene prestale da rade - tvrdi Paskaljević.