Prilikom obeležavanja 25 godina od prvog ispita zrelosti, dramski umetnik je uz pomoć drugova iz detinjstva svirao rokenrol standarde i napravio provod za dugo pamćenje
Glumac Gordan Kičić (40), koji ovih dana snima film “Patuljci s naslovnih strana”, Milorada Milinkovića, žali što nema više vremena da se posveti jednoj od svojih prvih ljubavi, muzici. Nedavno je s drugarima iz odeljenja Osnovne škole “Drinka Pavlović” zasvirao na 25. godišnjici male mature.
Bend je osnovan dok su bili klinci, a uprkos tome što su članovi išli različitim životnim putevima, okupljali su se s vremena na vreme kako bi svirali za svoju dušu. Godišnjica male mature bila je sjajna prilika da se prisete lepih trenutaka iz detinjstva i mladosti, kao i da odsviraju rokenrol standarde na kojima su odrasli.
- Početkom leta smo se okupili da obeležimo godišnjicu mature i svirali smo, potpuno spontano, bez ikakvih proba, skoro cele večeri. Uživali smo - otkriva Gordan Kičić za Gloriju. - Bilo je to istinski za našu dušu, i to tvrdi rokenrol, kakav smo oduvek i negovali, pesme od U2, Džimija Hendriksa...
U bendu bez imena Gordan svira gitaru i peva. Zbog brojnih obaveza svih članova, ne sviraju onoliko koliko bi želeli.
- Nažalost, bend ne funkcioniše stalno, jer ne stižemo od posla i drugih obaveza da održimo probu. Kad god nam se ukaže prilika, okupimo se i svirke budu sjajne, uprkos tome što nismo uigrani.
Gordan leto provodi radno, pošto tumači glavnu ulogu u novom ostvarenju reditelja Milorada Milinkovića Debelog.
- Kad me je reditelj pozvao, nisam mnogo razmišljao, odmah sam prihvatio, jer mi se veoma dopada kako on piše scenarije i snima. Blo mi je veliko zadovoljstvo da opet sarađujemo, posebno što je u pitanju crna komedija, koja se bavi škakljivim temama. Igram Nikolu, odnosno Džonija, glavnog sudiju u talent šou programu, koji su sve popularniji u svetu i kod nas. Nastojali smo da što verodostojnije prikažemo taj svet, na duhovit i oštar način, što možda nije loše, jer skrećemo pažnju na tu anomaliju naše svakodnevice.
Nedavno je napunio četrdeset godina, a priznaje da još nije spreman za svođenje životnih računa.
- Dobro se osećam u četrdesetim, a shvatam da će me životni bilans sačekati možda oko pedesete. Nemam strah od godina. Čini mi se da one, bar u mom poslu, ako imate sreće da redovno radite i da ste dovoljno uposleni, mogu da donesu samo dobre stvari ukoliko trenirate i sebe i svoj zanat. S vremenom se nauči mnogo toga, pre svega da prepoznate neke stvari u poslu koje kao mladi zbog neiskustva niste mogli. U najboljim sam godinama za posao, kao i za ostale segmente života. Nije mala stvar, ali ni strašna, napuniti 40.
Za sebe kaže da pripada “generaciji X”, kako su ih nazvali, koja je odrastala uz analogne tehnologije. Uprkos tome, veoma lako i brzo je usvojio dostignuća moderne tehnologije života u drugoj deceniji XXI veka.
- Moju generaciju je digitalna era potkačila u zrelim godinama, nismo rođeni s tabletima i “pametnim” mobilnim telefonima, ali nekako uspevamo da držimo priključak s klincima. Brzo je vreme, sve se višestruko ubrzalo, pa morate da držite korak da biste opstali.
Kaže da ima neostvarenih snova, a da su mu se u poslu u poslednjih godinu dana dogodile brojne dobre stvari, poput uloge u seriji “Senke nad Balkanom”.
- Bilo je to vrlo dragoceno iskustvo i veliki izazov. Voleo bih kad bih imao više slobodnog vremena da eventualno odem na neko putovanje s porodicom, to mi baš nedostaje, kao i za češća druženja s prijateljima.
Nije adrenaliski tip, u tridesetima je možda i imao ideje da proba nešto poput skakanja padobranom ili bandži džampinga, ali sada već mnogo više vodi računa o sebi, zbog porodice, supruge Zorane i kćerki Sofije i Lee. Kad ne radi, potpuno im je posvećen.
Najnovije.
Zvezde.
