Glumica avanturističkog duha, koja obožava ekstremne sportove, ronila je pored opasnog morskog predatora u Karipskom moru, a taj susret je opisala kao prilično uzbudljivo iskustvo
Vođena devizom “što opasnije, to slađe”, glumica Hristina Popović (34) susrela se oči u oči sa ajkulom. Prvo “viđenje” sa morskom nemani od dva metra, u Karipskom moru, opisala je kao prilično uzbudljivo iskustvo, a fotografije je podelila na društvenim mrežama.
- Da sam bila na površini i plivala, verovatno bih se “otkinula” od straha. Mada, neće ajkula na kita - duhovito je odgovorila na mnogobrojne komentare svojih prestravljenih prijatelja na fejsbuku i instagramu.
Tokom boravka na ostrvu Kej Kolker u Centralnoj Americi, koje je poznato kao mesto gde žive najsrećniji ljudi na planeti, a na glasu je i kao pravi raj za zaljubljenike u podvodni svet, Hristina je ronila i na 40 metara dubine. To iskustvo je za mnoge nešto o čemu bi pričali do kraja života, ali ne i za nju. Glumici to više dođe kao još jedan običan dan. Jer, još u tinejdžerskim godinama radila je kao instruktorka ronjenja na Majorki. Zbog neuspeha na prijemnom na Akademiji, koju je htela da upiše odmah posle prvog razreda srednje škole, poželela je da studira biologiju mora.
VELIKO PLAVETNILO
Pronašla je odgovarajući univerzitet na Majorki, ali je odustala kad je shvatila da to i nema baš mnogo veze sa ronjenjem. Položila je kurs za ronilačkog spasioca i kao instruktorka ronjenja prošla gotovo sve svetske egzotične destinacije.
- Već sa 15 godina radila sam kao pomoćnik instruktora. More, okeani, to je nepregledno prostranstvo. Najlepše su boje na manjim dubinama, tu ima života, korala. Zvuk koji se čuje dole najlepši je na svetu. Na Majorki je božanstveno zaroniti, u Dominikanskoj Republici isto, ali najveći san ostvario mi se na Baliju, gde sam videla omiljenu ribu, “sunfish”. Ogromna, teška oko dve tone - ispričala je glumica, koja obožava i ekstremne sportove.
Nekad je imala veliku želju da odleti u vasionu, a kao klinka dobila je epitet neustrašive Beograđanke koja ni od čega ne preza u svojoj svakidašnjoj trci za adrenalinom. Vozila je rolšue niz gelendere, stepeništa i svuda gde se lako lomi vrat, pet godina se bavila ninđucom, spuštala se niz najviše zgrade poput komandosa ili vrhunskog alpiniste, što je u odnosu na skakanje sa bandži džampa čista dečja igrarija.
- Bavljenje svim tim vratolomijama bilo je moj način za rasterivanje strahova, predrasuda, morala nametnutog sistemom i sredinom u kojoj sam živela. Ne mogu da živim u stegama. Neophodna mi je sloboda i, u određenim godinama, tražila sam je kroz takve aktivnosti - objasnila je šta ju je pokretalo iz avanture u avanturu sve ove godine.
U februaru se, sa još dvanaestoro planinara iz regiona, ispela na najviši vrh Kilimandžara, Uhuru, koji se nalazi na neverovatnoj visini od 5.896 metara. Time je dokazala da za nju ne postoji nemoguća misija.
Komentari. (0)