Iza Irene Mišović (53) je dve i po decenije rada u modnoj industriji. Bila je jedna od prvih Srpkinja koja je ostvarila uspeh na međunarodnoj modeling sceni, dok se poslednjih desetak godina posvetila modnom novinarstvu. U vreme kada je počinjala da šeta pistom i snima reklamne editorijale manekenstvo je bilo ne samo poštovano nego i prestižno zanimanje.
- Iako je na prvi pogled delovalo da su to samo lepe devojke koje šetaju pistama i od kojih se ne traži pamet, nije bilo tako - otkriva Irena. - Tada su zvezde bile divne Ljiljana Perović i Ljiljana Tica. One su oličavale ono što moda zapravo i treba da bude, dakle nisu bile roboti nego odraz sredine, prirodno lepe i zanimljive.
Irena nije maštala o tome da postane manekenka. U svet mode je ušla slučajno zahvaljujući Draganu Papiću, koji ju je primetio na nastupu “Ekatarine Velike” u Studentskom kulturnom centru.
Pomalo ljuta Sindi Kraford: Nikada više neću izgledati kao da mi je 20
- Otišla sam na koncert s drugaricom koja se tada zabavljala sa liderom “EKV-a” Milanom Mladenovićem. Posle svirke sam upoznala i njega i Dragana Papića, koji je već bio poznat fotograf i radio brojne umetničke projekte. Predložio mi je da se slikam, a ja baš i nisam imala želju da se nađem ispred objektiva, više me je zanimalo kako nastaju fotografije jer sam dosta vremena provodila u Britanskom i Francuskom kulturnom centru i znala sve što se moglo saznati o fotografiji. Ipak, uspeo je da me ubedi, a kasnije sam rado učestvovala u njegovim projektima, tokom kojih smo se svi baš ludo zezali.
Ubrzo potom dobila je poziv za probno snimanje od fotografa Marija Bralića, koji je u to vreme uveliko radio s našim najvećim fabrikama.
- Pomislila sam da me je sigurno pobrkao s nekim jer sam znala čime se bavi. Ipak, došla sam u studio i bila stegnuta, snimanje se razlikovalo od umetničkih projekata čiji sam bila deo. Bila sam ubeđena da će mi reći “vidimo se jednog dana”, međutim, pozvao je me je da sutradan ponovo dođem. Našla sam se među najpoznatijim manekenkama iz čitave Jugoslavije. Trebalo je da uradimo katalog za “Jugoeksport”. Mislila sam da ću stajati sa strane i gledati, ali Bralić me je “bacio u vatru”. Tek kasnije sam shvatila koliko je to veliki posao bio, te da smo Vanja Govorko i ja bile gotovo na svakoj strani kataloga. Na kraju mi je Mario rekao: “Nisi bila najbolja ovog puta, ali ćeš biti sledećeg”.
Lepota koja prkosi godinama: 5 pravila Mišel Fajfer koja bi svaka žena trebalo da zna
Počela je da radi punom parom, imala je snimanja skoro svakog dana, a svi na setu su bili vrhunski profesionalci.
- Nije dolazilo u obzir da biramo šta ćemo da obučemo, ali smo same osmišljavale stajling i šminkale se. Nisam šetala pistama pošto su smatrali da sam isuviše ženstveno građena, ali sam zato neprestano snimala kataloge, koji nisu nimalo zaostajali za svetskim. Imala manekenske mere, ali i obline, zbog kojih su me jedva primili u Udruženje manekena. Bila je to prava revolucija, jer su se tek mnogo kasnije pojavile raskošne lepotice poput Sindi Kroford i Linde Evanđeliste. Mario Bralić me je podržavao, jedino je on imao viziju.
SUROVA ŠKOLA
Irena je odlučila da karijeru nastavi u Parizu. Bila joj je to, tvrdi, surova životna škola.
- To je grad koji je izmislio modu i svakodnevno u njega dolaze devojke koje žele da postanu top-modeli. Ljudi iz modne industrije na njih gledaju bukvalno kao na potrošnu robu. Mene nijedna agencija nije htela jer nisam imala buk, a i nisam njihov tip, tražili su bezlične devojke. Tvrdili su i da ne znam da se slikam, a imala sam sreću da je moja bukerka želela da me nauči svemu što mi je bilo potrebno. Shvatila sam da moram da pobedim svoju sujetu i da krenem iz početka, od nule. Rekla sam: “U redu, ne znam ništa, naučite me”. Išla sam na nebrojena snimanja sa fotografima koji čak nisu znali ni aparat da drže, ali sam naučila mnogo toga što mi je posle koristilo. Radoznala sam, avanturističkog duha, i bilo je to baš dobro i dragoceno iskustvo. I shvatila sam da u životu možete da napredujete samo ukoliko imate snage da radite sve ponovo, iz početka, ali i da poštujete svoje znanje. U svakoj agenciji su mi rekli da sam prelepa, ali da nisam za njih: “Divna si, ali nemamo ništa za tebe”. To je surovo, trajalo je čitavu večnost, godinu dana, i morala sam da odem iz Pariza.
I kad je htela da odustane od manekenske karijere, koleginica Olivera Jokić pozvala ju je da dođe u Beč.
- U manjem gradu je i konkurencija bila manja. Veoma brzo sam počela da dobijam ozbiljne poslove i postala sam zvezda, primili su me s velikim poštovanjem, bila sam mažena i pažena. U trenutku kad sam odlazila iz Pariza pojavila se Sindi Kroford i pomerila granice kad je izgled top-modela u pitanju. Videlo se da to nije samo zgodna devojka, nije bila savršena, ali je imala snažnu ličnost.
Igrom slučaja, agencija koja nije mogla da joj pronađe posao u Parizu našla joj ga je u Americi. Kruna njene karijere bila je naslovnica za holandski “Cosmopoliten”, posle čega su joj u poslu sva vrata bila otvorena. Snimala je i u Švajcarskoj, Nemačkoj.
- Mali je procenat supermodela koje su posle imale drugu karijeru. Hajdi Klum je jedna od retkih, ona je autor i producent svojih emisija. I genije, bar za mene. Kad su je pitali zbog čega se predstavlja kao manekenka, a odavno radi i razne druge stvari, odgovorila je da se ne stidi što je manekenka jer joj je upravo ta profesija omogućila da otvori sva ta druga vrata, a da biste to uradili, morate u svemu tome da budete mnogo bolji do ostalih.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)