Irena Mišović: U zemlji sarija, peščanih plaža i mističnih biljaka

Modna novinarka i urednica na indijskoj plaži, poznatoj kao mesto na kome su nekad bile brojne kolonije hipika, otkrila je čari sunčanja dok joj je bivo preturao po korpici sa hranom, naučila je kako se vezuje sari, koji je kupila za uspomenu, jedino su nepoznate voćke za nju ostale enigma

Želela sam da odem negde gde nisam bila, i gde je toplo, a kako jedan moj prijatelj često boravi u Goi, preporučio mi je to mesto u Indiji. Pomislila sam da je tamo sigurno zanimljivo, uz to me veoma interesuje i ajurvedska medicina, koja se u toj zemlji izučava. Imala sam direktan let preko Dohe, i pronašla smeštaj u Goi, kolibu na plaži, vrlo povoljno. Iako nisam baš uradila domaći, pa se pre puta nisam dovoljno obavestila gde idem, sve mi se svidelo na prvi pogled. Doduše, očekivala sam da vidim više hinduističkih i budističkih hramova, ali tamo ih nema jer je u toj oblasti većina stanovništva katoličke veroispovesti.

Plićak

I pre nego što sam otputovala Indija mi se činila kao zemlja koju moraš dugo da upoznaješ i istražuješ. Goa je, bar meni, u suštini dosadna, osim beskrajno dugih peščanih plaža, nema mnogo toga da ponudi posetiocima. Plaže se nižu jedna za drugom, i razlikuju se samo po tome koliko su sređene i prilagođene turistima. Neke imaju sadržaje poput barova ili kolibica za obrok s nogu, dok su druge potpuno divlje i deluju zaista fascinantno. More je divne tirkizne boje, ali nije mi se svidelo što je dosta plitko, pa moraš duboko da zagaziš u vodu kako bi došao do mesta gde može da se pliva.

Joga

Uprkos nevelikom izboru sadržaja, Goa je veliki turistički centar u koji dolaze ljudi iz čitavog sveta kako bi se obučavali za instruktore joge ili ajurvedske medicine. Mnogo je i porodica s malom decom, pa sve to izgleda kao velika hipi komuna. Joga se izučava u velikim rizortima, gde posle mesec dana stičete zvanje instruktora, a interesantno je da polaznici često vežbaju i na plaži, posebno predveče, uz nezaboravne zalaske sunca. Takođe je zanimljivo što mnoge od tih tečajeva ne drže Indijci, nego Amerikanci ili Englezi, i to mi je u prvom momentu delovalo baš neobično.

Sari

Hrana je božanstvena, postoji bezbroj kafića, restorana i bungalova-kolibica u kojima se nude lokalni specijaliteti. Zaljubila sam se u njih, nisam očekivala da ću probati toliko raznovrsnih jela, a nisam slutila ni da ću se, recimo, oduševiti masalom. Tokom takozvanih dana pijace na mnogobrojne tezge Indijci iznose voće i povrće. Za neko nikad nisam ni čula, i tek tada shvatite koliko zapravo na svetu ima biljaka za koje ni ne znate da postoje.
Osim izuzetno živopisne pijace, tu je i mnoštvo radnji u kojima se prodaje divno obrađeno srebro, kao i tekstil. Pošto sam iz modnog sveta, to me je veoma zanimalo, pa sam pronašla i tezge sa garderobom. Kod jedne simpatične bakice kupila sam sari, a ona me je naučila kako se on vezuje i nosi. Otkrila mi je da imaju zimske i letnje varijante tog tradicionalnog odevnog predmeta, kao i mnogo različitih vrsta svile od kojih se on pravi.

Bivoli

Ljudi u Indiji su divni, otvoreni, i vrlo brzo mi je postalo jasno kako mi iz zapadne civilizacije gajimo prema njima brojne predrasude. Tamo se na licu mesta možete uveriti koliko oni vole sve životinje. Glavne “zvezde” na plaži bili su bivoli, koji su dolazili ujutru i ponašali se prema turistima kao pravi kućni ljubimci, zahtevajući od njih da ih hrane i maze. U potrazi za dobrim zalogajem umeli su i da kopaju po kantama za đubre, ili da krišom ukradu nekome užinu. Niko se zbog toga nije previše uzbuđivao, svima je bilo simpatično što se oni tu muvaju, mada bi ih popodne psi lutalice, koji takođe dolaze na plažu, terali. Bilo mi je veoma simpatično i neobično da me bivo prekine u šetnji, ili da mi pravi društvo dok se sunčam, i otkrila sam da mi ovakav vid turizma, gde su ljudi vrlo bliski sa životinjama i gde nije sve “ulickano”, mnogo više odgovara nego savršena mesta koja izgledaju kao sa turističkih razglednica.

Medicina

Nisam posetila nijedan ašram, obilazila sam samo plaže. Znala sam da je Goa velika, ali tek kad stigneš tamo, uveriš se kolika je zaista. Delovala mi je kao cela Srbija. Čitava Indija se razvija brzinom svetlosti, i verovatno će u Goi za godinu-dve biti sazidano ko zna šta sve.
Dok nisam otišla u Indiju, nisam znala šta je ajurveda, mislila sam da su to samo masaže u rizortima, ali ubrzo sam shvatila da je to pre svega drevna medicina koji se zasniva na biljnim preparatima. Iznenadilo me je i koliko mnogo turista zna dosta o tome, a većina njih se u Gou vraća bar jednom godišnje.
Zanimala su me esencijalna ulja i ostali ajurvedski preparati, pa sam obišla njihove apoteke i uverila se koliko je ova medicina, stara više do pet hiljada godina, korisna.

Ne propustiti

Vozom se u Gou može stići iz svih većih gradova u Indiji. Primera radi, put od Delhija do Goe traje oko 40 sati i prava je poslastica za sve ljubitelje putovanja. Sezona za posete Goi je između novembra i marta, kada je vreme idealno za morske aktivnosti. Ipak, i boravak tokom perioda monsuna može biti interesantan, možda ne za sunčanje i kupanje, ali za jedan sasvim novi doživljaj svakako.

Goa trivija

Za one sa dubljim džepom i potrebom za ekstremnim luksuzom na kraju Benaulim plaže nalazi se jedan od najluksuznijih rizortova ‘Taj Exotica’, sa cenama noćenja od 300 pa sve do 2.000 evra.