Ispovest Milice Dabović: Sve se dešava s razlogom i svi učimo iz svojih grešaka

U prvoj ispovesti posle završetka sportske karijere slavna srpska košarkašica otkriva da je na utakmici na kojoj se oprostila od nacionalnog dresa zaplakala zbog toga što u publici nije bio njen brat Milan, koji je uhapšen pre dva i po meseca 

Suze su mi krenule zbog brata Milana koji nije doživeo da gleda kako mu se sestra oprašta od nacionalnog tima. Greše svi oni koji misle da sam plakala zbog završetka karijere. Toliko me je to zabolelo da nemam reči kojima bih opisala taj težak momenat - objašnjava Milica Dabović (34) zašto je uplakana napustila teren pre desetak dana u Nišu posle okončanja utakmice Srbija-Ukrajina kojom je stavila tačku na svoju uspešnu košarkašku karijeru.

Ispraćaj je bio jadan i bedan, ali dobro, šta da vam kažem, možda nisam zaslužila da budem dostojanstveno pozdravljena na odlasku iz reprezentacije

Mnogo gorčine se skupilo u Milici. Prvi udarac je doživela sredinom septembra kad je u Beogradu, na Brankovom mostu, uhapšen njen rođeni brat Milan zbog posedovanja skoro dva i po kilograma kokaina, da bi zatim njen oproštaj od reprezentacije bio loše i skromno organizovan.

- Ispraćaj je bio jadan i bedan, ali dobro, šta da vam kažem, možda nisam zaslužila da budem dostojanstveno pozdravljena, pošto smatraju da ničim nisam doprinela našoj košarci. Boli me, naravno, i što sa sestrom Anom više neću igrati, sve to zajedno doprinelo je mom jecaju kada sam je zagrlila i odslušala “Bože pravde”. Inače, uvek plačem kad pevam srpsku himnu. To je ono što će mi nedostajati i himna će mi uvek odzvanjati u mislima. 

NEMA BEZGREŠNIH

Košarkašica s karijerom o kojoj mnogi sanjaju bila bi najsrećnija da je brat bar iz zatvorske ćelije mogao da isprati trenutak kada se opraštala od dresa s državnim grbom.

- Daj bože da je Milan gledao utakmicu. Ne znam da li je mogao. Ali postoji snimak, volela bih da pogleda kada izađe. Bez obzira na sve što ljudi pričaju, on je Anin i moj brat i svi jedva čekamo da ga vidimo sa porodicom koju ima. Niko nije bezgrešan.

Iako izbegava da u javnosti govori o familiji kojoj su nakon Milanovog privođenja lepili najgrublje etikete, ponosna sportistkinja poreklom iz Herceg Novog emotivno preživljava svaki dan bez brata. Sto puta dnevno pomisli na njega.

- Boli me. Mnogo me boli. Ali sve se dešava s razlogom i svi učimo iz svojih grešaka. Odlazim kod njega, nosim mu hranu. Meni ne treba da mi on pokazuje emocije, Milan je sada u svom svetu i treba da razmišlja kako će vreme proći. Ali ponavljam, to je moj brat.    

Milici nije bilo teško da napusti reprezentaciju. Odluku je donela pre odlaska na Olimpijske igre u Riju, odakle se vratila sa bronzanom medaljom.

- Sebe više ne vidim tu. Pao mi je kamen sa srca, košarka nije više moja najveća ljubav. Skinula sam teret sa sebe i osetila olakšanje i sreću što ubuduće neću imati posla s takvom vrstom ljudi. Neću igrati s pritiskom, opterećena rečima koje su me bolele. Kao profesionalni sportista dala sam sve od sebe, milion puta sa terena izlazila potpuno srećna i zadovoljna. Ljudi su me voleli i cenili jer sam pružala više od maksimuma. Ne, nisam ja najbolja igračica, ja sam vođa i kapiten. Imam veliko srce i dušu, a to je ono što je potrebno jednom sportisti da vodi tim na terenu. To mi je najveća sreća i satisfakcija. 

TEST VREDNOSTI

Iako joj se neke od koleginica pri odlasku nisu čak ni javile, želi im svu sreću i volela bi da sledeće godine na Evropskom prvenstvu u Češkoj osvoje zlato.

- One su dovoljno zrele da znaju kako da nastupe, ali mislim da ću im faliti. Bez laži i prevare, iako mnogi tvrde da to više neće biti isto, volela bih da devojke odbrane evropsko zlato osvojeno u Budimpešti prošle godine i da ne ispadne da je sve bilo samo zbog mene, jer sam ja bila vođa i lider. Neka bude da je uspeh ostvaren zbog Marine, kako ona tvrdi. Neka se pokaže i dokaže i ovaj put.

Pored kampa za decu kojim se bavi, Milica trenutno piše autobiografsku knjigu u kojoj će izneti sve što joj se dešavalo u karijeri.

- Radim na knjizi. Ima mnogo tema pa nekad ne znam odakle da krenem i kako da završim. Gde god se nađem, u avionu, sobi, ja nešto zapišem. Toliko toga želim da kažem. Kad sledeće godine oživi kamp, počeću predanije da se bavim knjigom. Bićete šokirani, jer ono što sam doživljavala u raznim timovima planiram da prenesem na papir.

Milica za “Gloriju” otkriva jedan delić svoje autbiografije.

- Napastvovao me je predsednik grčkog kluba u kojem sam tada igrala, hteo je da ima odnos sa mnom. Pošto sam ga, naravno, odbila, nije mi isplaćena ni plata, kamoli ono što mi je sledovalo po ugovoru, pa sam morala da odem u drugi klub. Potom mi se razbolela mama, a ona je celoj porodici najveći oslonac. Ipak, danas je ona tu, u Beogradu, sa unučićima i Marinom, Milanovom ženom. Uživa s njima, gleda klince kako rastu. 

Problemi su ponovo osnažili porodicu Dabović, učinili je jačom nego ikada ranije.

- Iako svi pokušavaju da nas sabotiraju, mi teramo po svom, a ja ću biti još jača i uspešnija. Imam podršku, pre svega porodice i partnera Simona, s kojim sam godinu i po u vezi. Uprkos tome što decu obožavam i s njima radim, još ne planiram da budem mama. Neka mi 2017. bude bolja od ove na izmaku, pa onda u 2018. mogu da pravim planove o potomstvu - zaključuje Milica.