Ivan Medenica: Nesvakidašnja avantura u zemlji velikih voda, egzotičnih životinja i crvenih zastava

U najspokojnijoj indijskoj državi, koju su nedavno zadesile velike poplave, pozorišni kritičar i umetnički direktor Bitefa osetio je sve blagodeti ajurvedske masaže i prisetio se neobičnih kulturnih veza koje Keralu spajaju s Beogradom

O Kerali, državi na jugu Indije, poslednjih nedelja objavljuju се izveštaji u svim svetskim medijima zbog događaja koji poprimaju razmere prave tragedije. Naime, ova država pogođena је razornim poplavama, koje su napravile ogromnu materijalnu štetu i odnele mnoge živote. Dok s tugom pratim ove izveštaje, te se redovno raspitujem za situaciju u kojoj se nalaze moje kolege i prijatelji iz Kerale i njihovi najbliži, s velikom toplinom sećam se svog boravka u ovoj indijskoj državi, u koju sam se zaljubio na prvi pogled.

STOP PREDRASUDAMA

Ivan Medenica: Zabranio bih prostakluk

Kada se prisećam prirodnih lepota Kerale, prvo što mi se, ironije li sudbine, javi u svesti, jesu upravo - vode. Ova država nalazi se na jugozapadu Indije, na obali Arapskog mora, a u unutrašnjosti regije, u gustim šumama i visokim brdima, sakrili su se brojni predivni vodopadi. Cilj mog puta u Keralu bio je boravak na pozorišnom festivalu ITFOK, jednom od najpoznatijih u Indiji. Ovaj festival se organizuje u gradu Trisuru, koji se ne nalazi na obali mora. Međutim, tokom celog boravka u Indiji bio sam lošeg zdravlja, ali ne zbog neke egzotične tropske bolesti, već zbog vulgarnog domaćeg gripa, u kombinaciji s upalom sinusa, koje sam poneo iz Beograda. Inače, strahovi za zdravlje koje ljudi imaju kad putuju u Indiju, iz mog iskustva, a tri puta sam bio u ovoj zemlji, prilično su neosnovani: što se tiče stomačnih problema, u potpunosti ćete ih izbeći ako jedete samo termički obrađenu hranu - može da bude bilo koja - i ako ne koristite namirnice koje su bile u kontaktu s vodom i, naravno, samu vodu ako nije flaširana ili prokuvana.

NA DVE VODE

Zbog tih zdravstvenih problema, a uz dozvolu i, zapravo, nagovor mojih divnih domaćina iz Trisura, pobegao sam sa festivala na jedan vikend na obalu mora, u nenapadno luskuzan ajurveda rizort. Ceo kompleks urađen je u tropskom stilu, s adekvatnim bungalovima, restoranima i brojnim mostićima iznad kanala koji spajaju dve velike vode - Arapsko more, s prednje strane rizorta, i jezero, s unutrašnje. Rizort se, drugim rečima, nalazi na nekoj vrsti ostrva, kakvih ima bezbroj dok iz kontinentalnog dela Kerale dolazite na obalu. Slana morska voda u kojoj sam redovno plivao i veoma ofanzivna ajurvedska masaža lica, u kombinaciji s inhalacijama božanstvenih eteričnih ulja, veoma su prijale mojim sinusima, ali i duši: dva dana potpunog mira i spokoja, bez pozorišta, imejlova, bilo kakvih obaveza i komunikacije. Izlet na drugu “veliku vodu”, pomenute planinske vodopade, bio je jednodnevan i nije imao za cilj odmor, već uživanje u predivnoj, skoro netaknutoj prirodi. O “devičanstvu” krajolika svedoči i to da na putu za vodopade turistima društvo prave brojne egzotične životinje, a posebna atrakcija su druželjubivi majmuni.
Pored prirodnih lepota, drugi veliki turistički adut Kerale, u kojoj je turizam jedna od glavnih privrednih grana, jeste - kultura.

ISTORIJA VEZE

Kao umetnički direktor Bitefa, moram da istaknem da je prva ikad izvedena predstava na našem festivalu, ona kojom je on otvoren davne 1967, upravo bio tradicionalni “katakali” ples iz Kerale. Legenda kaže da je Mira Trailović ljubazno zamoljena iz državnog vrha da taj novi festival koji pokreće bude otvoren predstavom iz Indije, prijateljske zemlje s kojom je Jugoslavija netom stvorila Pokret nesvrstanih zemalja, predstavom koja je baš tih dana išla na međunarodnu turneju. Mira je ovaj kompromis - da festival “novih pozorišnih tendencija” otvori tradicionalnim plesom - okrenula u korist Bitefa, tako da je ovim gostovanjem začeta praksa redovnog predstavljanja vanevropskih tradicionalnih pozorišnih formi, pre svega onih iz Azije i Afrike. Postoji još jedna, savremena veza između Bitefa i pozorišta iz Kerale, jer je prošle godine na ITFOK-u, i to s velikim uspehom, izvedena Bitefova produkcija “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč”, autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koja je zasnovana na materijalu s njihovog puta u jednu drugu azijsku državu, i to koju - Severnu Koreju.

TABU TEME

Taj podatak, međutim, nije nimalo zbunjujući kada se poznaje politički kontekst ne samo festivala u Trisuru već i cele Kerale. Naime, levičarska priroda ove Bitefove predstave odgovara konceptu IFTOK-a, koji može da se iščita već iz slogana njegovog ovogodišnjeg izdanja – “Uzdizanje marginalnog”. Većina predstava, koje su se izvodile u nekoliko prostora u sklopu kampusa lokalne pozoršne akademije, tematizovala je položaj grupa marginalizovanih na osnovu svoje etničke, seksualne, kastinske ili drugih pripadnosti, i tako ih činila vidljivim za najširu publiku. Vrlo je uzbudljivo i dirljivo koliko je publika, koja dolazi iz različitih socijalnih slojeva - ulaznicu mogu da kupe i najsiromašniji građani, jer košta pola dolara - otvorena prema tim tabu temama i solidarna. Na prezentaciju pozorišne radionice rađene s transrodnim osobama došle su stotine ljudi, više nego što je bilo mesta, sedelo se i po travi, a u publici su bila i mala deca.

Ivanu Medenici uručena nagrada Fondacije Tanja Petrović

CRVENE ZASTAVE

Ovakav koncept festivala proizlazi iz činjenice da je u Kerali, s kratkotrajnim prekidima, već pola veka na vlasti Komunistička partija. Već na putu s aerodroma, među bilbordima s vrlo komercijalnim sadržajem, mogu se videti i oni na kojima su prikazani nama vrlo dobro poznati portreti Marksa, Engelsa, Lenjina. Ovaj tekst ću završiti svojom prvom uspomenom iz Trisura. Budim se prvog jutra u hotelskoj sobi uz zvuke horova i muzike za slet, a ispred prozora mi se vijori more crvenih zastava s belim srpom i čekićem. Onako bunovan, prvo pomislih da sam u Kini, ali sam već sledećeg momenta shvatio da će se tik ispred mog hotela desiti godišnja konvencija vladajuće Komunističke partije. Dobro došli u Keralu.

Ne propustiti

U Kerali zajedno žive ljudi svih mogućih religija, čije bogomolje, od hinduističkih hramova, džamija, do hrišćanskih crkava i sinagoga, vredi videti.

Kerala trivija

U malom mestu Čeruturutiju nalazi se poznata Akademija Kerala Kalamandalam, u kojoj se školuju plesači najzahtevnije discipline tradicionalnog plesa ‘katakalija’, čiji diplomci potom gostuju širom sveta.