Ivana Vujić: Profesorka koja voli da se pobuni protiv same sebe
20.08.2017 13:57
Rediteljki i profesorki FDU Ivani Vujić skrivena strast je posmatranje biljki kako rastu, uz pomoć magične reči abrakadabra leči groznice i ostale boli, a tajne čuva kao najveće dragocenosti
Zašto pozorište a ne film?
- Pozorište je susret, interakcija izvođača i gledaoca, to je stanje, mesto u kome se može razumeti anatomija čoveka. Poznavanje anatomije čoveka može da izleči, promeni i odredi mu život. Pozorište je koža, meso, kost.
Jeste li se nekad oprobali kao glumica?
- Svaka naša radnja je već odigrana radnja. Sve je izvođenje i svi smo izvođači. Da, i ja sam kao i svi, izvođač.
Koga citirate u značajnim situacijama?
- Ne citiram, trudim se da delam i da ćutim. “Reči, reči...”, kaže Hamlet , “... ostalo je ćutanje”.
Skrivena strast?
- Da posmatram kako biljke rastu.
Kad biste imali mogućnost da se vratite u prošlost, koja bi to epoha bila?
- Rane šezdesete godine XX veka, grad Njujork, vraćam se da se susretnem sa prijateljima, da popijemo kafu i hodamo.
Ivana Vujić: Za stolom se igraju najbolje predstave
Znate li da čuvate tajnu?
- Tajna je za mene tabernakul, najveća dragocenost.
Životna filozofija?
- Abrakadabra, magična reč za lečenje groznice i ostalih boli.
Ljubav je?
- Ljubav je veliki rad.
Najveća mudrost?
- Klonim se najvećih mudrosti, najvećih uopšte. Tragam za tajnom malog, jednostavnog.
Neostvareni profesionalni san?
- Predstava u kojoj ću još više razotkriti sebe, da poput Rilkeove Euridike budem raspletena kao duga kosa i predana kao pala kiša.
Umete li ponekad da slažete?
- Kad izbacim jezik, odnosno kad progovorim, pojavi se varljivi privid, a do dubine put je dug.
S kojom biste istorijskom ličnošću popili kafu ili čaj i zbog čega?
- Ni sa jednom, popila bih kafu sa ljudima koji ne pripadaju tajnoj istoriji sveta, sa mojim ocem i mojom majkom.
Volite li da se našalite na svoj račun?
- Volim da se pobunim protiv same sebe, žanrovski to bi se moglo definisati kao šala, ironija. A pobuna je neophodna, pa i sama protiv sebe.
Čega se bojite?
- Senke, blizanca Persone, prihvaćenog dela ličnosti. Senku posmatramo, kako je Jung definisao, kao “sveukupnost onoga što ličnost ne želi da bude i što ne poznaje da jeste”.
Putovanje Ivane Vujić: Kad je Stokholm bio Dorćol
Koja vrlina je zaboravljena?
- Empatija, briga za drugoga i saosećanje sa njim. Živimo na gomili leševa i bola.
Hrabrosti vam nedostaje za?
- Da odbacim sve događaje i zadržim se samo na doživljaju.
Navika koje nikako da se oslobodite?
- Da dubim koru od lubenice i da koristim raketno gorivo za FAO2 bombu.
Uvek se obradujete?
- Kad se susretnem sa osetljivošću. Kad vidim moju kćerku Helenu.