Jelena Janković: Ponovo volim

Vrhunska teniserka, nekada prva na WTA listi, posle raskida četvorogodišnje veze s vaterpolistom Mlađanom Janovićem i problema sa zdravljem zbog kojih je poslednjih godinu-dve ostvarivala slabije rezultate, ima razloga za sreću: zaljubljena je i voli muškarca koji je ispunjava u svakom pogledu, dok Ani Ivanović ne zamera što joj nije uputila poziv na venčanje

Iako je nedavno ostala bez titule u Kini, nekada najbolja teniserka sveta (2008) Jelena Janković (31) u predstojeću godinu ulazi sa širokim osmehom: nedavno se oslično provela na svadbi rođenog brata Marka, a posle raskida s crnogorskim vaterpolistom Mlađanom Janovićem, konačno je uspela da pronađe muškarca koji je motiviše i usrećuje.

Da li vam je teško pao raskid sa Mlađanom Janovićem ili ste jednostavno stavili tačku i nastavili dalje?

- Okrenuta sam budućnosti u svakom pogledu. Postoji neko ko mi je motivacija, ko me usrećuje.

Izjavili ste da imate "kavez i barikade oko sebe" kada vam prilaze muškarci? Zašto?

- Kada sam to izjavila, šalila sam se. Činjenica je da ne volim da pričam o svom privatnom životu. Momci mi se često udvaraju, ali ja ne odgovaram na te izazove, pogotovo kad sam u vezi. Emotivno sam ispunjena i postoji neko ko me čini srećnom.

Znači li to da ste zaljubljeni, ukoliko ne, da li bi voleli da ponovo budete?

- Naravno, voleti i pružati ljubav je svrha življenja i od ljubavi nikada ne treba odustajati! U srećnoj sam vezi, volim. Za sada samo toliko, znate da ne volim da pričam o mojoj intimi.

Verujete li u ljubav na prvi pogled, postoji li to uopšte?

- Meni se dogodila jednom, pa zašto ne bi i drugi put.

Pored šarmantnosti i duhovitosti, slovite za veoma emotivnu osobu. Imate li želju da osnujete svoju porodicu, budete majka?

- Tačno je da sam veoma emotivna osoba i kao svaka zrela devojka maštam o porodici, ali sam trenutno potpuno posvećena tenisu i smatram da kao profesionalni sportista ne bih mogla u potpunosti da se posvetim porodici, posebno detetu, što kao odgovorna osoba nikada ne bih sebi dozvolila, te ću tako bitne odluke, donositi na kraju karijere.

Nedavno ste bratu pomogli oko organizacije venčanja, ispričajte nam kao jedan od glavnih organizatora da li je sve proteklo kako ste želeli, kako ste se proveli, da li ste igrali?

- Oko organizacije najvažnijeg dana u životu mog brata Marka, najviše su bili zaduženi mladenci, kako to i dolikuje. Normalno i roditelji su pomagali. Svi su se trudili da ovaj divan dan u našoj porodici učine nezaboravnim. Dosta se spekulisalo o tome ko će zabavljati goste i bespotrebno sam se našla u ulozi ,,wedding plannera", što, pored najbolje namere, zbog poslovnih obaveza nisam bila u mogućnosti da ispunim. Sa čuđenjem i pomalo izrevoltirana sam čitala razne novinske članke o mojoj organizaciji venčanja, kritike i pohvale na račun izbora koji nisam napravila, ali nažalost to je sastavni deo javnog života. Nisam dozvolila da mi to nimalo pokvari svadbeno raspoloženje, igrala sam i pevala do ranih jutarnjih časova, uživala u dobroj hrani i piću i još boljoj muzici. Dekoracija za koju se moja mama posebno potrudila je naišla na pohvale svih zvanica, a morala sam da probam i sve preukusne torte, pa sam naredni dan promukla od pevanja i sa kilogramom viška, provela u teretani.

Kako ste slažete sa Isidorom, Markovom suprugom? Da li se uklopila u porodicu Janković?

- Poštujem svaki izbor svoje braće, a pogotovo njihove najvažnije životne odluke. Isidoru, nažalost, zbog mog specifičnog načina života, nisam imala priliku da bolje upoznam. Na osnovu kratkog vremena koje sam provela s njom, veoma mi se dopala, prijatna je, ima nežnu spoljašnjost i lepo se uklopila u našu porodicu.

Koliko je teško vratiti se u Top 10 ženskog tenisa?

- Kao i u svakom profesionalnom sportu, a uostalom i u životu, prva mesta su rezervisana samo za najbolje i najupornije. Potreban je dugogodišnji rad i ogromna odricanja, ali to je samo početak još težeg dela posla, opstanka u samom vrhu. Naravno, obrnuto proporcionalno s vremenom, sve je teže pratiti tempo sve mlađih, talentovanih igračica koje idu na sve ili ništa, ali ja se time ne opterećujem, dajem sve od sebe. Dugo godina sam provela u Top 10 i sasvim je normalno da se desi veći pad u toku karijere, pogotovo kada se konstantno suočavate s povredama kao ja. Trenutno maksimalno radim na kondicionim treninzima, trudim se da izbegnem monotoniju u pripremama, te sam nedavno počela da se bavim jogom i preispitujem svoje granice elastičnosti i psihofizičke izdržljivosti. Nadam se boljoj koordinaciji pokreta i brzine na terenu, a kao iskusna teniserka, najvažnije mi je da sa jednakom snagom i entuzijazmom ulazim u meč, istrajem u kriznim situacijama, ne izgubim fokus i izdržim meč do samog kraja u istom ritmu.

Koliko su zdravstveni problemi uticali na vaše psihičko stanje?

- Svakako da su povrede nešto najlošije što može da se dogodi jednoj sportiskinji. Smatram da sam s vremenom psihički ojačala i prihvatila to kao sastavni deo sporta. Sigurno je da treba preuzeti sve mere koje su potrebne kako bi oporavak što kraće trajao. Kao mlađa igračica često sam silila sebe i nisam dozvoljavala svom telu da se oporavi, prebrzo sam se vraćala na teren što je dovodilo do još goreg zdravstvenog stanja. Sada više slušam svoj organizam, koristim metode i konvencionalne i alternativne medicine kako bih izašla još jača iz tog teškog perioda i dala na terenu najbolje od sebe.

Imate 31 godinu, u februaru punite 32. Da li ste u bilo kom trenutku razmišljali da se povučete iz tenisa?

- Naravno, mislim da nema ličnosti iz javnog života, koja nije makar jednom pomislila da je dosta i da treba staviti tačku na godine i godine rada, odricanja i prevelikog pritiska koji idu u paketu s uspehom. Međutim, borbenost, moja karakterna osobina, nikada me nije izneverila i do sada sam uvek uspevala da i u najtežim trenucima nađem motivaciju da nastavim dalje. Smatram da je tada najbitnije prisetiti se svih onih trenutaka koji su vas i opredelili da se bavite odeđenom profesijom i svega što ste prošli da bi bili tu gde jeste. Sve dok budem osećala radost posle dobijenog meča i tugu nakon poraza, ne želim da prestanem da se bavim ovim sportom, jer je to znak da mi je do ovog posla još stalo i da borba nije završena.

Iako imate dugogodišnje iskustvo, dešava li se da imate tremu pred meč?

- Pred svaki meč imam pozitivnu tremu jer mi je stalo da odigram meč na visokom nivou i pobedim. U ovim godinama se trudim da ne vršim pritisak na sebe i da pokušam da uživam u ovoj teniskoj igri!

Da li je u redu pokazati emociju na terenu, bila ona negativna ili pozitivna?

- Sve i da hoću, često ne mogu da zadržim emocije pa odreagujem burno. Mnogo puta mi se dešavalo da u afektu izgovorim neku nepristojnu reč i time uvredim najbliže članove porodice, ali smatram da je to krajnje ljudski i porodica mi nikada nije zamerila takve reakcije jer su svesni pritiska kroz koji prolazim u tim momentima. Osvajanje poena, takođe, proslavim u svom stilu, a o pobedi da i ne govorimo. Uostalom, potiskivanje emocija nas samo može dovesti do bolesti. Bar tako kažu lekari, pa ću se ja voditi time, pošto protiv sebe, stvarno ne mogu.

Imate li neke posebne rituale pre nego što izađete na teren?

- Slušam muziku, čitam motivacione poruke, uglavnom radim sve ono što mi prija.

Da niste postali profesionalni teniser, čime biste se bavili?

- Verovatno bih bila poslovna žena, mada je veliki dijapazon zanimanja koji me privlače. Smatram da bih mogla uspešno da vodim neki biznis, oprobala sam se i kao modni dizajner, kreirala sam modele za Antu i Ribok i u tome istinski uživala. Obožavam da crtam i to mi predstavlja veliko zadovoljstvo. Naravno, uskoro ću morati da se opredelim šta ću raditi kad zavrsim tenisku karijeru, ali zasigurno će to biti nesto što me ispunjava i čini srećnom.

Postoji li pravo prijateljstvo među teniserima, ili su prisni trenuci zagrljaja i rukovanja nakon meča isključivo za kamere? Šta se dešava kada se ugase kamere?

- Smatram da postoji, iako je konkurencija ogromna. Mediji previše podupiru priče oko konflikata kojih zapravo i nema mnogo. U pitanju su mladi, ostvareni, uspešni ljudi, zdravog tela i duha, koji i da žele nemaju puno vremena za druženje, a još manje za stvaranje neprijatnosti i ,,zle krvi". Imam par prijateljica iz sveta tenisa s kojima sam veoma prisna, s drugima se manje viđam, uostalom tako je u svakom poslu, pa i u životu. Biram ljude pozitivnog stava i vedrog duha,kakva sam i ja sama.

Družite li se privatno s Novakom Đokovićem i Anom Ivanović? Da li vas je pogodilo što vas Ana nije zvala na svoje venčanje i svadbu?

- Sa Anom i Novakom se uglavnom viđam na turnirima gde je svako fokusiran na svoje obaveze i nažalost nemamo mnogo vremena za intimnije druženje. Nisam razočarana zbog toga sto me Ana nije pozvala na venčanje, jer lično smatram da su najsrećniji trenuci u našim životima rezervisani za deljenje sa ljudima koji su uz nas dugi niz godina i s kojima delimo dobro i loše. Ja bih bila samo broj više na tom venčanju i neko ko potiče iz iste zemlje i bavi se istim sportom, što ne znači da joj ne želim sve najlepše, kako u braku tako i u daljoj karijeri.

Nedavno ste propustili priliku da uživo postavite pitanja premijeru Srbije Aleksandru Vučiću. Da niste bili sprečeni, šta biste ga pitali?

- Uh, mnogo toga zaista. Pitala bih ga, na primer, da li očekuje da će Zvezda biti prvak u fudbalu ove sezone.

Šta vas nakon napornog dana vraća u ravnotežu?

- Druženje s dragim ljudima,dobra knjiga, muzika, domaća hrana, kao i neobični orijentalni ukusi. Volim da izlazim, mada retko imam priliku za to. Ako sam baš iscpljena ili povređena, bavim se jogom ili se prepuštam ajuverdskim masažama i ostalim čarima alternativne medicine.