Jelena Perčin i Momčilo Otašević: Emotivno venčanje na pozornici

Zagrebačka glumica otkriva šta je sve učinio njen izabranik, devet godina mlađi crnogorski glumac, da joj dan kad su u kotorskom pozorištu rekli ‘da’ ostane nezaboravan, i kako na novi život utroje - a uskoro i učetvoro - gleda njena kćerka Lota

Crnogorski glumac Momčilo Otašević (28) i zagrebačka glumica Jelena Perčin (37) u pravom su smislu reči uplovili u bračnu luku. Nakon dirljivog venčanja na pozornici kotorskog pozorišta romantični Momčilo iznajmio je jedrilicu i držeći kormilo sigurnom rukom punim je jedrima s Jelenom doplovio do Dobrote, starog kapetanskog mesta u Bokokotorskom zalivu, gde su priredili ručak za najužu porodicu. Jelo se, pilo, pevalo i plesalo do kasne večeri, a slavlje je pratio vatromet koji je u sumrak obasjao ceo zaliv.

Momčilo Otašević – budući tata: Neka bude prvo pa muško

Vaš suprug se zaista potrudio da vam taj dan bude nezaboravan?

- Sve je to bila Momina “režija” i zaista nisam znala šta sprema. Dan ranije vratila sam se iz Splita s Marulićevih dana u Zagreb, gde je moj svekar došao po mene autom, i na Cetinje smo stigli u 22 sata, a sutradan u podne već je trebalo da budem kod matičara u Kotoru. Sedela sam s kumom u “Bandijeri”, kafiću u koji Momo i ja često zalazimo, i već sam pomalo postajala nervozna jer se niko nije pojavljivao. Kuma me umirivala, a u jednom trenutku me povela preko ulice do Centra za kulturu, gde je Momčilo iznajmio mali teatar. Matičarka i pijanistkinja već su se bile uklopile u scenografiju, zvanice su bile publika, Momin prijatelj bacao je latice ruža po kojima smo nakon sudbonosnog “da” zaplesali uz pesmu “Into My Arms” mog omiljenog pevača Nika Kejva. Inače mogu da kontrolišem emocije, ali to je i za mene bilo previše. Noge su mi klecale i suze su se mešale s osmesima. Zaista sam bila dirnuta, a i matičarka je rekla da nikada nije bila na tako emotivnom venčanju. Jedrilica je takođe bila Momina ideja i za mene još jedno iznenađenje. Ja sam učestvovala samo u odabiru konobe. Želela sam neko autentično mesto s mnogo dobre hrane, da niko kući ne ode gladan, i to sam pronašla u konobi “Pirun i ožica”.

Intimna ceremonija na obali mora: Venčali se Momčilo Otašević i Jelena Perčin (foto)

Da li je neko od vaših kolega prisustvovao venčanju?

- Da smo pozvali sve naše prijatelje i kolege, bilo bi to venčanje sa 200 zvanica, za šta ipak treba vremena da bi se organizovalo, a mi ga nismo imali. Naime, Momčilo je usred proba za “Ekvinocij”, ja sam angažovana u predstavi “Ciganin, ali najljepši”, i jedini slobodan vikend bio nam je 28. aprila. Tako da smo odlučili da taj dan podelimo s najužom rodbinom.

Jeste li postali gospođa Otašević?

- Da. Vezano za to ni na trenutak nisam bila u dilemi jer volim da nosim prezime svoje dece. To mi je važnije nego neko moje umetničko ime. Bila sam i Babić, ali u medijima se uvek spominjalo moje devojačko prezime.

Šta ste dobili od svekrve za venčanje?

- Svekar, svekrva i Momina dve godine mlađa sestra su me pošteno okitili - dobila sam dve ogrlice i narukvicu, a kao zajednički poklon ikonu Svetog Nikole, kog oni slave. I meni je taj svetac drag jer se moj deda zvao Nikola.

Momčilo Otašević i Jelena Perčin: Dete kao kruna ljubavi

Čija je ideja bila svadba u Kotoru?

- Kako ću se poroditi u Zagrebu, jer mi je tu sva “logistika”, bilo mi je stalo da venčanje bude u Crnoj Gori. Momini roditelji u tom smislu nisu imali nikakvih zahteva, stalno su ponavljali da sve uradim kako mogu i prema tome kako se osećam. No, znam koliko im to znači pa sam predložila da to obavimo u Kotoru, gradu u kojem smo se Momčilo i ja često nalazili jer je na pola puta između njegovog Cetinja i mojih Konavla.

Kako to da niste imali venčanicu?

- Ni meni ni Momi ne sviđaju se klasične bele venčanice i dugački šlepovi. Uostalom, po Kotoru nije baš jednostavno hodati sa šest kila čipke na sebi, a htela sam da budem pokretna i slobodna pa sam s dizajnerima kuće Nebo osmislila jednostavnu satensku haljinu, ali ipak efektnu, koja je svima bila prijatno iznenađenje.

Momčilo Otašević: U hladovini Aleksandra Makedonskog

Jeste li ocu svoje kćerke rekli da se udajete?

- S bivšim suprugom imam odličan odnos i stalno se čujemo zbog Lote. Upoznao je Momu, a posle venčanja nazvao nas je i čestitao nam.

Kako je na vest reagovala Lota?

- Mislim da joj je sve to još pomalo apstraktno, ali je veoma radosna što će dobiti sestricu. Vrlo brzo je pronašla svoje mesto u novoj situaciji, obožava Momu, njegovu sestru i roditelje, tako da sam u tom smislu zaista srećna.

Na koji način ste joj rekli za vezu s Momčilom?

- Dete treba polako uvoditi u takve situacije, tek kad se odnos stabilizuje, a svakom paru je potrebno neko vreme prilagođavanja. Mi smo se dobro upoznali prvo kao prijatelji, ali ipak sam bila na oprezu. Momčilo je dolazio kod nas, Lota ga je poznavala, a kad sam posle godinu dana odlučila da joj sve objasnim, shvatila sam da je ona sve to naslućivala. Naime, jedan dan sam joj rekla da će Momo doći i prespavati kod nas, a ona je uzviknula: “Super! Pitala sam je zna li zašto će ostati, na šta mi je mudro odgovorila: “Pa zato što ste zaljubljeni”.

Kako ste reagovali kad ste saznali da ste trudni?

- Oboje smo bili presrećni, ali rekli smo to samo roditeljima. Ostali su saznali tek kad su prošla famozna tri meseca.

Bojite li se viška kilograma?

- Grozno mi je kad se nekoj ženi daje kompliment da je “izašla iz porodilišta vitka kao da se ništa nije dogodilo”. Jer dogodilo joj se nešto najvažnije u životu. Ovo je vreme puno paradoksa: s jedne strane podstičemo ženska prava, a s druge ženu svodimo na objekat. Trudnoća je vrlo osetljivo i rizično razdoblje i kilogrami su jedino o čemu žena ne treba da misli. Najvažnije mi je da s detetom bude sve u redu, a kilogrami će se istopiti.

Imate li trudničkih želja?

- Momo kaže da je prošao bezbolno, jer dosad nisam imala ni posebnih želja, niti velikih promena raspoloženja. Sve je zapravo normalno. Jedino jedva čekam leto i pravi domaći paradajz.

Kako vam je na poslu?

- Naša profesija je specifična pa ne mogu da koristim povlastice poput rada na pola radnog vremena. Jer, predstavu moram odigrati do kraja. Ne mogu ni otići na godišnji, pošto mi leti imamo kolektivni odmor. Preostaje mi samo bolovanje, ali tada bi mi naknada bila sramotno mala. Zato još radim, ali sam srećna jer mi je moja matična kuća, zagrebački HNK, omogućila da glumim samo u predstavi “Ciganin, ali najljepši”, gde nemam fizički zahtevnu ulogu. Uz male prepravke, još stajem i u kostime.

Budući da je vaš suprug u stalnom angažmanu u crnogorskom nacionalnom teatru, kako će vaš brak funkcionisati na dve adrese?

- Oboje imamo veoma mnogo energije pa nam nikada nije bilo teško da sednemo u avion da se vidimo makar na dva dana. Razdvojenost nam nije problem, doživljavamo je kao uzbuđenje, tako da su nam ove zajedničke godine prošle bezbolno, a i glumački posao je nomadski. Idemo za poslom i novim angažmanima gde god treba.

Momčilo Otašević: S roditeljima sam otvoreno pričao o seksu

Ima li šanse da Momčilo dođe u Zagreb za stalno?

- Kako Crna Gora nije u Evropskoj uniji, dosad je morao da napušta Hrvatsku čim bi završio neki projekat. Sad kad smo u braku, nema više problema s radnom i boravišnom dozvolom, a za tri godine može da podnese zahtev za hrvatsko državljanstvo, pa ga stalno zezam da se oženio zbog “papira”.

Gde vam je dom?

- U Zagrebu. Momo je ovde već pet godina, stekao je krug prijatelja, dobro se oseća, a sad ima i nas.