Kako je pisac postao Brus Li: Vladimir Tabašević o zabludama, anksioznosti, Aci Lukasu i zanatlijama

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman ‘Zabluda Svetog Sebastijana’ kukavica je za bezbroj stvari, kaje se zbog jedne davne preljube, a za sebe tvrdi da je Roršahova mrlja u kojoj svako vidi ono što zamera ili voli kod sebe

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Vladimir Tabašević (@vladimirtabasevic) дана 22. Јан 2019. у 3:08 PST

Čega se bojite?
- Anksiozan sam oduvek. Generalizovana anksioznost jedna je od dijagnoza. Šalim se da sam General Anksija, nekad, tako, kad skupim hrabrosti da se sa time šalim. Osim toga, kukavica sam još povodom bezbroj stvari, jer ko sme danas da bude kukavica?

Koncert na kome ste se dobro proveli?

- Aca Lukas, Herceg Novi.

Neostvareni san?
- Da se naspavam. Nesanice me muče. To su moje hobotnice noćne, sa pipcima iz drugog sveta.

Filmski junak za sva vremena?

- Zli Dejl Kuper.

Navika koje ne možete da se oslobodite?
- Kanjenje. To je strastveno kanjenje, svaki dan, po ceo dan. Zabluda o sebi da si sposoban za nešto strašno veliko pretvori se u hroničnu pasiju odlaganja početka sa velikim P.

Sitnica koja može da vam ulepša dan?
- Ručni jamb.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Vladimir Tabašević (@vladimirtabasevic) дана 11. Окт 2018. у 4:27 PDT

Za koje stvari u životu nikad nije kasno?

- Upravo za famozni Početak. Beskonačno odlaganje je loša nada da jednom, napokon, neće biti kasno da stvari počnem iznova.

Šta vas impresionira?
- Tuđa posvećenost, predanost. Umislim, tako, da neko poseduje jedan dramatični višak spremnosti, rešenosti na nešto, i onda nastojim da dosegnem taj umišljeni ideal koji sam upisao drugome. Impresionira me to koliko dugo sam sposoban da negujem svoje zablude o sebi.

Zbog čega se kajete?
- Zbog jedne preljube koju sam učinio davno, kad sam sebe lagao da je u pitanju sloboda i “prava ljubav”, a ne drskost i bezobrazluk s moje strane.

Da ste zanatlija, bili biste?
- Opet pisac. Ili golman, i on je zanatlija. Obožavam kad vidim zanatliju kako je zanesen svojom majstoričavošću. Sve te alatke, bušilice. Jedan električar, pre neki dan, tako je divno gurao glinericu u šteker govoreći “ovde je prošla”. Onda sam razmišljao ceo dan o njegovom doživljaju struje.

Šta vam drugi najčešće zameraju?
- I u svojoj književnosti i u svojoj fizičkoj pojavnosti nastojim, namerno, da provociram tuđe predrasude. Ja sam Roršahova mrlja, svako u meni vidi ono što zamera sebi ili ono što voli kod sebe. Svoj neki nedostatak pogrešno prepozna u meni. Niko nije ravnodušan, to me raduje. Neki me mrze, neki me vole, i to sve nema nikakve veze sa mnom.

Čemu se od srca nasmejete?
- Davno smo se kliberili, drugar i ja, reklami za supu: “Od srca, srcu, srca srcu”. Mislim da je Podravka bila u pitanju. Danas kad se setim tog, kukurikne jedan petao u meni, radosno. Ipak, čovek ga u sebi skuva, voli da poždere svoje radosti.

Na čemu ne štedite?
- Na hrani.

Koji akcioni heroj biste voleli da budete?
- Brus Li.

Najveća prednost posla kojim se bavite?
- Da zaista i budem Brus Li.