Katarina i Milan Gromilić: Ćerke učimo da poštuju ljude i da budu zahvalne

Baletski igrači i koreografi Katarina (33) i Milan (37) Gromilić, koji su pre pet meseci dobili treću kćerku Mašu, najbolji su dokaz da se sve može kad se hoće. Pošto su nedavno proslavili osmu godišnjicu braka, mogli su sa zadovoljstvom da konstatuju kako su za vreme zajedničkog života doživeli mnogo lepih porodičnih i profesionalnih momenata.

Uz osmogodišnju Laru i godinu i po mlađu Hanu kuća im je uvek ispunjena grajom, smehom i igrom. Pogotovu što obe starije devojčice obožavaju da đuskaju. I to tako dobro rade da njihove lepe pokrete tata ponekad “pozajmi” za neku od svojih koreografija.

- Ranije su obe išle na ritmičku gimnastiku, a sada Lara pohađa časove klasičnog baleta u baletskoj školi “Kostjukov-Dragičević” i trenutno je okupirana špic patikama - objašnjava Katarina. - Hana ide na moderan i džez balet. Dok one igraju po kući, ja ih snimam. Iznenađuju me njihovi pokreti, toliko su spontani, iz duše. Ponekad Milan iskoristi neke njihove pokrete za svoje koreografije.

Staša Koprivica: Mala deca i sitne životinje su najbolja antistres terapija

Otkad su 12. septembra dobili Mašu, Katarini i Milanu svi sugerišu da je sad pravi trenutak za jednog princa. A oni kažu da su oduvek maštali o troje dece i da im pol nikad nije bio bitan.
- Zasad ne planiramo još dece, ali pošto smo mladi, ako se još neko desi, slučajno ili namerno, to će za nas biti blagoslov - kaže Katarina.

Starije devojčice nisu ljubomorne na novog člana porodice.

- Mislim da im je čak i drago što sam ih malo ostavila na miru jer sam svih ovih godina stalno bila fokusirana na njih dve. Možda sam ih malo i gušila, takav sam tip majke, sve moram da nadgledam, kontrolišem. Previše sam brižna. Tako da je njima dobrodošla Maša, pošto sam pažnju preusmerila na nju. Pritom, i Lara i Hana me svaki čas iznenađuju zrelošću. Lara, kao starija, ume da pričuva Mašu dok ja kuvam ili nešto radim. Hana je više zabavlja, glupira se pored nje. Obe su divne prema bebi.

Ni kad bi morala, Katarina ne bi mogla da kaže koja od tri devojčice joj je najdraža. Milan, na prvu, otkriva ko je njegova miljenica.

- To je ova najveća devojka, moja Katarina. Nju je prvo trebalo osvojiti. A kćerke nas svakodnevno “kupuju”, pogotovu najmlađa. Svaki put kad pričam, ona me netremice gleda.

Deca kao i sva druga: Kejt otkrila šta Džordžu i Šarlot izmami osmeh

Lara je karakterom ista mama, fizički liči na tatu, dok je sa Hanom upravo obrnuto. Maša je još mala za bilo kakvo poređenje.

- Hana je ista Milan. Oboje su Device u horoskopu, pravični su, uvek analiziraju i imaju odgovor na sve. A Lara je tipična Vodolija, u svom svetu, u oblacima, umetnička duša. Ne voli autoritet.

Milan, koji sve vreme pokušava da uspava Mašu jer je noć uoči premijernog slikanja za “Gloriju” bila budna dokasno, odaje javno priznanje supruzi za sve što radi za njega i devojčice.

- Otkad nas je petoro, nije se mnogo toga promenilo. Samo je organizacija malo ozbiljnija, ali zahvaljujući našoj sjajnoj organizatorki Katarini sve ide jednostavno i lako. Uostalom, nas dvoje smo se već ušemili, već smo prošli kroz situacije sa pelenama, imali smo dve bebe odjednom jer je razlika između Lare i Hane mala. Sa ovom trećom je lakše pošto su naše starije devojčice fenomenalne, pomažu nam, tako da sve možemo da postignemo i završimo.

Milica Gacin: Rođenjem kćerki sam se i ja rodila, više mi ne treba

- Najviše se, zapravo, promenilo to što sam ja sve vreme u kući jer ne radim - dodaje Katarina. - Ali opet, Mašin dolazak nam nije narušio harmoniju koju smo izgradili. Lara i Hana su rasle kao bliznakinje, a kad je mlađa napunila pet godina, odjednom smo, uz sve ustaljene poslovne i privatne obaveze, imali višak slobodnog vremena. Kod kuće je bilo mirno i falila nam je neka nova energija. U stvari, nedostajala nam je beba. Sa njom se osećamo kao ponovo rođeni, koliko god da je teško u nekim momentima.

TATA NA NEODREĐENO VREME

Milan tvrdi da u roditeljstvu ne bi smela da postoji reč teško.

- Mi smo njih želeli i dajemo sebe maksimalno, živimo za njih. Iako sam trenutno tata ne sa punim već prepunim radnim vremenom, svako roditeljstvo nosi lepotu i čar, a isto tako vuče i neke probleme. Nekad je radno vreme bilo od osam do tri, posle toga su naši roditelji mogli da budu “samo mame i tate”. Danas je drugačije, Katarina i ja radimo i pre podne i uveče. Zato nam je važna organizacija, da se nas dvoje dobro iskombinujemo i podelimo obaveze.

Kad Milan nije tu, Katarina zove čuveni “baka servis”. U njenom slučaju pre bi se moglo reći “pomoć prabake”.

- Najčešće nam pomaže moja baka, koja je veoma vitalna iako ima 76 godina. Tu je i Milanova mama, učiteljica u penziji. Ona decu vodi i vraća iz škole kad on ne može da stigne. Moje glavno zaduženje je Maša, pošto je još dojim. A kad ja ne mogu više, tata preuzme i nju. Pre neku noć, kad nije zaspala ni do pola tri, otišao je s njom u dnevnu sobu. Ne znam šta su radili, rekao mi je samo da je zaspao posle četiri. Verovatno su gledali “Baby TV”.

Kod Gromilića nema klasičnih muško-ženskih zaduženja, podjednako učestvuju u svemu. Identičan stav imaju i kad je reč o vaspitanju kćerki, istovremeno su i blagi i strogi. Milan u šali kaže da on čak ni ton ne mora da povisi jer mu je glas prodoran.

- Dovoljno je da se samo malo uozbiljim i devojke znaju da su preterale. Granica mora da postoji, i to mora da se poštuje. Uostalom, deca nisu ni glupa ni naivna, ona su, zapravo, veliki ljudi u malim telima. Na svu sreću, kod nas je sve bazirano na divnom odnosu, čak mnogo toga može da se nauči kroz šalu. Mada, priznajem da sam iščitao mnogo knjiga o bebama i roditeljstvu, baš sam se dobro pripremio, tako da često savetujem mlađe kolege, buduće tate. To je više priča o tome kako da se prebrode neke stvari, jer ne znamo šta nas sve čeka.

Dok je pre rođenja Maše umela da bude baš stroga, Katarina je sada drugačija. Toliko da je i samoj sebi ponekad neprepoznatljiva. Postala je popustljivija, nežnija.

- Ne znam šta se desilo, verovatno sam i dalje pod uticajem hormona. Milan i ja ovih dana učimo decu šta znači poštovati nekog i biti zahvalan. Današnji klinci se ničemu ne raduju, a i kako bi kad imaju čizme za sneg, potom one za kišu, za suvo vreme, za žurke. Setila sam se čizama jer je pre nekoliko dana, kad je Lari bio rođendan, trebalo ujutru da idemo da joj kupimo par koji joj se slaže uz haljinu. Ali, ona je razvlačila sa doručkom, onako u pidžami. Dala sam joj pet minuta da završi i spremi se, a kad ona to nije uradila, nije dobila čizme. Srce me je boleo zbog toga, ali ostala sam dosledna.

U dilemi kako da reši te “boljke” roditeljstva, Katarina se često konsultuje sa svekrvom i drugaricama koje su psiholozi. Pomalo zabrinuto kaže da joj to nekad izgleda kao nemoguća misija.

- Mi smo čekali “Laku noć, deco”, gledali jedan crtać i išli u krevet. Njima su danas non-stop dostupni crtani, internet, igrice, šta god požele. Doduše, mi našoj deci “ukidamo” sve što se tehnike tiče i umesto toga igramo s njima monopol i druge društvene igare. Želja nam je da ih naučimo da se raduju malim stvarima i da poštuju mamu, tatu, bake, učiteljicu.

Lara i Hana ne ostavljaju utisak razmažene dece. Naprotiv, vrlo su vaspitane i ljupke. Hana bi volela da bude glumica i, kako nam mama otkriva, svi njihovi prijatelji koji se bave tim poslom kažu da je rođena za to. Laru zanima učiteljski poziv.

- To je faza, verovatno će je proći jer joj je balet na prvom mestu. Hana voli da čita, sva slova je naučila sa tri godine, pa joj kažem da je bolje da se bavi pisanjem ili da bude profesorka. Ali, to je moja želja, ona obožava pozorište, već ume da gradi likove, lepo priča. U svakom slučaju, sve tri će biti ono što same izaberu, ne pada mi na pamet da ih guram.
Apsolutnu porodičnu harmoniju tek ponekad naruši klasično dečje prepucavanje i borba za dokazivanjem. Na primer, kad ih od svih 60 knjiga zanima jedino ona koju je neka od njih dve prva uzela.

- Nije to ni svađa, više je borba za dominacijom. Mi ih pustimo da to same reše, onda se one tužakaju, kad preteraju, pošaljem ih u sobu. Kad baš “zaglave”, onda razgovaramo. Inače, mnogo se vole, čak spavaju zajedno iako imaju krevete na sprat. To “odvajanje” im je jako teško palo - navodi Katarina.

Ona i Milan još ne uspevaju da pronađu vreme jedno za drugo.

- Nas dvoje jedva čekamo da sami negde otputujemo. Planiranje vikenda bez dece predstavlja nam radovanje, to nas čini srećnim. Želja nam je da sačuvamo naš odnos pored troje dece, zato svaki predah doživljavamo kao poklon, nagradu. Možda ovo zvuči strašno, ali tako je u situaciji kad nemamo vremena za mnogo šta, a uvek ga najmanje bude za partnera. Milanovo i moje vreme je kad uspavamo decu, tako je bilo i uvek će biti.