Katarina Radivojević: Zbog ljubavi sam otišla u Ameriku

Istaknuta dramska umetnica otkriva da je napustila Srbiju i otisnula se u Ameriku zbog ljubavne romanse s američkom superzvezdom portorikanskih korena Benisijem del Torom, a da je vezu okončala onda kad je shvatila da ne može da ostvari svoj san o stvaranju normalne i zdrave porodice

Sedam godina pošto je na vrhuncu karijere napustila Srbiju i otišla u Ameriku, Katarina Radivojević (38) prvi put javno otkriva da to nije učinila isključivo zbog želje da testira svoje kvalitete u prestonici svetskog filma, već da je na put u nepoznato krenula zbog velike romanse s poznatim holivudskim superstarom Benisijem del Torom (50). Iako se još te 2011. moglo čuti po pozorišnim kuloarima i na filmskim setovima kako je srpska lepotica u strasnoj vezi sa stasitim Portorikancem, iza kojeg je pedesetak uloga u velikim kinematografskim ostvarenjima, kao što su “Traffic”, “Snatch”, “21 Grams” ili “Sin City”, Katarina nikada nije govorila o svom privatnom životu. Tako su sve priče ostale na nivou glasina. Sve do sada, kada je za Gloriju potvrdila da je Benisio razlog zbog kojeg je napustila Srbiju. Od prošle godine se spekuliše da je u vezi s Mihailom Hodorkovskim, ruskim tajkunom, nekadašnjim šefom ruske naftne kompanije “Jukos”.

- U trenutku kad sam odlučila da odem, već dve godine sam u Hrvatskoj snimala seriju “Najbolje godine”. Bila su mi otvorena sva vrata, dobijala sam ponude iz cele bivše Jugoslavije, iz Rusije, s Brodveja. Moj život je u tom trenutku ličio na bajku, ali uprkos tome sam se pitala - šta dalje. Povratak u Beograd me nije zadovoljavao i počela sam da razmišljam o tome da se “odmetnem” u Ameriku. I baš tada su mi se desile neke divne stvari koje su i u poslovnom smislu odredile moj pravac i pomogle mi da donesem tu naizgled tešku odluku i odem preko Atlantika. Glavni pokretač za odlazak nisu bile velike poslovne ponude i obećana karijera, već ljubavna priča koju sam živela.

S kim?

- Moje pravilo glasi da svoju intimu čuvam samo za sebe, i to će zauvek biti tako. U pitanju je bila velika ljubav s moje strane, ali ja u ljubavi uvek dajem sve od sebe. Povezivali su me s raznim muškarcima i nije mi uvek bilo lako da se nosim s tim, ali nisam mogla da na spekulacije odgovaram time što bih otkrivala s kim sam u vezi.

Zašto se završila ljubavna priča zbog koje ste otišli u Ameriku?

- Ono o čemu ja maštam i danas jeste da imam normalnu, zdravu, zaokruženu porodicu. Ne želim odnos s kompromisima. Znala sam šta hoću u tom trenutku i htela sam kompletnu priču, sve ili ništa. Kad sam shvatila da je to nemoguće, nastavila sam dalje. Ja jesam zbog ljubavi otišla za Ameriku, ali daleko od toga da nisam imala svoj život, karijeru, prijatelje. Nikad nisam htela da budem žena koja živi život svog muškarca, već sam razmišljala o tome kako se on uklapa u moj. Vezu posmatram kao odnos žene i muškarca koji dopunjuju jedno drugo. Jedino to za mene ima smisla.

Kako se ponašate nakon što raskinete s dečkom? Da li dopuštate sebi da patite?

- U tome nisam ništa drugačija od ostalih, patim kao i svi. Ali zanimljivo je da nakon raskida obično imam momente u kojima ne vidim koliko sam skrhana, već odmah nastavljam dalje kao da se ništa nije desilo. Iscelim rane, pomislim kako sam superjaka i onda se samo u nekom trenutku slomim. Jer, ma koliko ja mislila da takve stvari ne ostavljaju posledice ili ne utiču na mene, shvatila sam da u sebi možda krijem duboko zakopana razočaranja iz prošlosti. Možda je to razlog zbog kojeg se teško upuštam u veze.

Možda ste danas samo oprezniji, pa birate s kim ćete da budete?

- Svakako. Danas ne mogu da mi priđu ljudi koji me na neki način nisu dostojni, postala sam veoma surova u tom smislu. Otvorenost za nova iskustva rezervisana je za neke mlađe godine, za vreme kad skupljate iskustva. Danas ne dozvoljavam da bilo ko dođe u poziciju da me povredi.

Iz ove perspektive, da li vam je žao što ste tada ishitreno reagovali i zbog ljubavi otišli iz Srbije na vrhuncu slave?

- I danas bih sebe opisala kao avanturistu u potrazi za uzbuđenjima, što privatnim, što profesionalnim. Ta moja osobina me je daleko odvela. Moram da citiram svog profesora glume Predraga Bajčetića, koji je znao da kaže: “Katarina ide gde god je pozovu.” Uvek sam za akciju, nikad ne pravim probleme, nego brzo donosim odluke, ili prihvatim nešto, ili ne prihvatim. Upoznala sam veoma interesantne ljude, bila na zanimljivim mestima i još zanimljivijim dešavanjima. Da skratim, nije mi žao.

Često govorimo o tome kako ste ovde ostavili vernu publiku i otišli u beli svet, a zaboravljamo činjenicu da ste ovde ostavili porodicu, rođake, sve prijatelje.

- Meni taj momenat nije strašan. Poznajem superhrabre žene i muškarce s ovih prostora, koji su prošli mnogo teže emigrantske muke. I sama sam imala prvo radnu vizu i svaki put se pitala da li i na koliko da je produžim, jer nisam dobijala uloge kojih sam bila željna. Jedan prijatelj mi je govorio da moram da dam sebi šansu duže od godinu dana, drugi da moram da odlučim da li da se vratim u Srbiju ili da ostanem u Americi. Na kraju sam odlučila da ostanem tamo, ali da ću se vraćati u Srbiju. Tako je bilo, tako i jeste. Posle 12 meseci provedenih u Los Anđelesu, počela sam da snimam “Urgentni centar” u Beogradu, a nakon toga sam dobila zelenu kartu na lutriji. To je za mene bio znak da sam na dobrom putu i da je moja odluka ispravna.