Lazar Ristovski: Odrastao sam u sirotinji gde je hleb bio glavna hrana

Glumac u intimnoj abecedi otkriva zbog čega i danas čuva džemper koji mu je ištrikala majka, kako je rupa na tarabi prozor kroz koji se vidi komšinica koja se kupa u koritu i zašto se svet pretvorio u sebično mesto

a A moglo bi se početi i od Š. Onda bi š bilo a. Ponekad treba sve okrenuti naglavačke da bi se došlo do istine, suštine ili rešenja. Za umetnika je važno da ima tu slobodu da a ponekad ne bude a nego š. Zato neka se ovaj intervju danas zove ŠAZBUKA.

b Bomba. Bombaš. Nekada je to bio dečak, narodni heroj, Boško Buha, a danas su to dečaci i devojčice, žive bombe. Bebe. Samoubice koje je neko naterao na to. Baš pogano vreme. Breme.

c Crna Gora. Majka. Moja majka je Crnogorka. Pošto je umrla odavno, a nisam je pitao na vreme, ne znam da li bi danas bila samo Crnogorka ili samo Srpkinja iz Crne Gore. Kako kažu braća, rekla bi ona. Ali i braće odavno nema.

č Čovek. Kako to gordo zvuči. Ali čovek je čoveku i vuk. “Homo homini lupus”, kao što je rekao Plaut. Čovečanstvo postaje sve više jedan veliki poslušni čovek. Ipak, svaki čovek, ma kako nisko bio na lestvici uspeha, mora misliti o sebi kao o remek-delu prirode. U toj njegovoj neponovljivosti sadržana je i veličina prirode i mogućna ljudska sreća.

ć Ćirilica. Naše prvo pismo. U njoj je i slovo m kao majka, i slovo d kao detinjstvo, i slovo š kao škola, i slovo lj kao prva ljubav.

d Damask. Glavni grad Sirije. Mesto gde su se kovale sablje dimiskije. Sirija je mesto gde su svetski interesi važniji od života dece. Dante. Pakao na zemlji. Svi se prave ludi. Nije u njihovom dvorištu. Svet se pretvorio u odvratno, sebično mesto.

dž Džemper. Ispleten majčinom rukom. Čuvam ga i danas, kao što je kralj Petar čuvao vunene čarape koje je Makrena isplela sinu Marinku.

đ Onaj kome se ime ne spominje. Ne treba ga prizivati, a kamoli zvati. Kad on svojim kozjim kopitama zaklopara kaldrmom, za njim ostaju prah i pepeo od duša koje su se makar jednom usudile da s njim sklope savez.

e Energija. Nešto eterično, i neopipljivo. Bez čega nema komunikacije među stvaraocima. Kreativna i prirodna energija. Najgore je kad se i jedna i druga troše uzalud.

f Za nekoga je f fudbal. Za nekoga je f fabrika. Za nekoga je f fizionomija. F kao freska iz čijih su očiju osvajači noževima iskopali nebesko plavi pogled. Prah im je natrunio oči koje zauvek ostaše crvene i vlažne.

g Gloria. Pobeda. Nekoga zanima samo pobeda, a meni je bilo važno da dam gooool!

h Hleb. Ja sam odrastao u sirotinji gde je hleb bio glavna hrana. Slovo h nismo ni morali da učimo iz bukvara, znali smo ga dok je još bio pšenica.

i Ideal. Stremljenje ka uzvišenom. Želja za usponom na lestvici saznanja. I u filozofskom, i u praktičnom smislu, ako se uzme da je filozofija misaona disciplina, nemoguće ga je dostići. Ideal je san o boljem životu. Ideal je žudnja. Ideal je smisao koji čoveku produžava život, a nauci daje snagu da traga dalje.

j Ja, pa ja. Sigurno najčešće pominjana zamenica, koja u stvari ništa ne zamenjuje. Ona afirmiše već postojeće egocentrično JA. Taj ego zvani JA je u Srbiji izražen do besmisla jer ga koristi i onaj koji nema svoje JA, niti ga zaslužuje. Ja ponekad znači i MI.

k Kazna i kajanje. Bogobojažljivost. Toga više kao da nema. Kažnjenici i ubice su heroji, a pokajnici kukavice. Ali hajdemo nešto lepše. Karuzo! Enriko Karuzo, “E Lucevan le stelle”.

l Lazar. Ja.

lj Ljubav. Ljubavna poezija srpska. “Pesma ženi”, “Strepnja”, “Noć skuplja vijeka”, “Možda spava”, “Santa Maria della Salute”, “Mala moja iz Bosanske Krupe”, “Emina”, “Uzalud je budim”, “Plavi čuperak”, “Vera Pavladoljska”.

m Misao. Brzina veća od brzine svetlosti. Najveća moguća brzina. Apsolut. Vladalac. U kutiji misli je smešteno sve. U njoj ne postoje ni vreme ni prostor. Misao je sam Bog. Stvoritelj misli.

n Nada, Nadica, Predrag i Nenad. Nada u bolje sutra. Ničemu se dobrom ne nadaj. E, baš ću da se nadam. Samo se ti nadaj. Ko mi može zabraniti da se nadam? Nada umire poslednja.

nj Njuška. Faca.

o Otac. Bog otac. U ime oca i sina, i sina kao brata. Moj otac je Makedonac. Otac ili majka? Šta je pre i šta je važnije? Kokoška ili jaje?

p Petar. Kamen. Otac i Sin. U Bibliji možemo pronaći tri osnovna pojma vezana za kamen, kroz arhitektonsku simboliku: “kamen temeljac”, “ugaoni kamen” i “živo kamenje”. U Jevanđelju od Mateje Hristos, obrativši se apostolu Simonu (Petru), reče: “A i ja tebi kažem da si ti Petar (kamen), i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati”. (Mateja 16.18)

r Revolucija. Samo se revolucijom stiže do slobode pod slovom s.

s Sloboda, kao jedini pravi, istinski smisao života. Samo slobodan čovek može biti nezavisan, a tek onda i kreativan. Sloboda je ono što svaki čovek mora da pokuša da obezbedi sebi za života. Ona nas čini nezavisnim u svakom smislu. A to osećanje slobode nas čini ravnopravnim. Da bi čovek bio slobodan, ne mora da bude bogat, ali ako je slobodan, bogat je.

š Šišanje. Al’ si se ošišao, svaka čast. Za sve pare. Ošišaj me na švapski. To je bilo šišanje mog detinjstva. Ostanu samo šiške.

t Taraba, kao preteča bilborda. Taraba je oglasna tabla na kojoj je pisalo ko koga voli ili ko je sa kim u svađi. Poruke se ostavljaju na tarabi. Rupa na tarabi je prozor u svet. Mesto sazrevanja. Pogled na komšinicu koja se kupa u koritu. Taraba je i pogled u prošlost. Tarabići su tumači pogleda kroz rupu na tarabi.

u Uživeti se. Uživljavati se. Pretvarati se. Glumiti. To je zanat kojim sam ovladao i od koga zarađujem hleb. Od uživljavanja se može izvesti i uživanje. Ne i iživljavanje.

v Vreme. Vreme stoji. Ali ne samo za nas ono, ono stoji oduvek i stoji za svakoga. Stoji kao veliki izložbeni salon, kao cirkuska šatra u kojoj se ljudi kao artisti, klovnovi ili obični eksponati menjaju, prolaze i zauvek nestaju. Šatra, koju podupiru njihove sudbine i njihovi prošli životi, zauvek ostaje.

z Zora. Prasak zore. Praskozorje.

ž Žal za mladost. “Da znaeš, mori mome, da znaeš, kol’ka je žalba za mladost?” Žao mi je, ali to je jedna od mojih sledećih uloga. “Otvori mi, belo lenče, vratanca!” Mislim na ženska vratanca!