Lena Kovačević: Za pokajanje nikad nije kasno

Tridesetšestogodišnja kantautorka veruje da nikad nije kasno za pokajanje, plaši je površnost, a omiljena društvena igra joj je monopol

S kojom mišlju započinjete dan?

- Očenaš.

Kako se nosite sa stresom?

- Navlačim peraja i zaronim ili posmatram stvari iz ptičje perspektive. Sa dna i sa visina sve izgleda drugačije.

Čemu učite sinove?

- Volela bih da ih naučim da vole svet oko sebe i da vole ono što rade. Da razviju disciplinu od toga.

Kakva ste kuvarica?

- Idealna! Serviram slatkiše i paste na hiljadu načina. Mediteranska dijeta zagarantovana.

Savršeno putovanje?

- Mauricijus, ruku podruku. Zatim jedno malo, zabačeno porodično mesto na Ibici gde baka, šef restorana, pravi najbolji domaći tart od limuna koji jedemo prstima i služi ga uz same stene i miris mora.

Vaši pevački uzori?

- Žene koje imaju karakterističan glas i nose neku setu.

O čemu maštate?

- O Severnom moru, nekakvim daljinama i dubinama, odatle i singl “Dubine”.

Šta može odmah da vas izbaci iz takta?

- Prostakluk.

Koji kućni posao biste ukinuli?

- Brisanje ogledala i stakla na balkonu. Dok su deca mala, to je zaista teško.

Šta prvo primetite na muškarcu?

- Duhovitost. Bez toga nema života.

Omiljena društvena igra?

- Monopol, volim da krijem pare u cipeli.

Filmski junak za sva vremena?

- Majkl i Vito Korleone.

Navika koje nikako da se oslobodite?

- Iznenađivanje vestima.

Šta može da vas rasplače?

- Muzika.

A nasmeje?

- Moj mlađi sin i njegovi razgovori sa starijim bratom. Ozbiljna komunikacija.

Pas ili mačka?

- Pas. Imali smo ih pet u jednom trenutku.

Koju pesmu naručujete u kafani?

- “Danka”, “Srećo moja”, dok meni naručuju “Zašto ćemo ljubav kriti”.

Za koje stvari u životu nikad nije kasno?

- Za pokajanje, dok smo živi.

Šta vas najviše plaši?

- Površnost. Besmisleno pokazivanje golotinje na televiziji, na društvenim mrežama, trovanje duše idejom da to neće proći bez posledica na naše unutrašnje biće.