Lidija Vukićević: Posvetila sam se deci posle razvoda, deset godina nigde nisam izlazila

Glumica Lidija Vukićević, koju je publika upoznala i zavolela u kultnoj domaćoj seriji “Bolji život”, nedavno je proslavila 55. rođendan. Dočekala ga je kao zadovoljna i zaljubljena žena. Kako sama kaže, raduje se malim stvarima, pre svega zdravlju.

- Svako jutro kad se probudim prvo kažem da sam srećna jer sam ustala zdrava. Tako mi počinje dan. Inače se u životu rukovodim rečima vojvode Mišića: “Ko sme, taj može, ko može, taj ide napred”. I uvek sam težila toplini, iskrenim emocijama, nikad nisam mogla da podnesem foliranje. Zbog toga sam se i razvela do Mitra Mrkele. Kad sam shvatila da je ljubav između nas prestala, iako su deca, sinovi Andrej i David, bila baš mala, rastali smo se. Smatrala sam da je to pametan potez, jer zbog čega bi neko s nekim gubio vreme ako nema ljubavi. I nije me bilo nimalo strah, posebno što sam znala da postoji nešto bolje i za mene i za moje sinove.

Njih dvojica su danas odrasli ljudi, Andrej ima 25, David 22 godine. Trudila se da ih vaspita onako kako su nju njeni roditelji.

- Potpuno sam se posvetila deci posle razvoda, deset godina nigde nisam izlazila osim kad sam radila predstave, a često sam ih vodila sa sobom u pozorište. Smatrala sam da u tom uzrastu majku niko ne može da im zameni, iako su i moji roditelji, kao i svekar i svekrva, uvek bili tu da ih pričuvaju. Ipak, želela sam da budu kraj mene i imam utisak da se to i te kako pokazalo dobrim i da mi se lepo vratilo, jer su obojica izrasli u stabilne muškarce i dobre osobe. Veoma su pažljivi, a nisu mamini sinovi. Ne pripadam grupi posesivnih majki. Decu treba pustiti da idu svojim putem, pa i po cenu da pogreše ponekad, jer sve je to iskustvo koje će im pomoći da u životu prave mudre izbore. Ne mogu da im prenesem svoje. Niti bi to bilo dobro, niti bi ih čeličilo. Bilo mi je najvažnije da budu vaspitani, da poštuju druge. Da nisu takvi, poništila bih sebe, smatrala bih da nisam uspela, odnosno da sam sebična osoba koja je brinula samo o svojoj karijeri.

Uvek sam im se mnogo davala. Čak i danas, kad su već odrasli, umemo da pričamo do pet ujutru. Među nama nema tabu tema i stalno sam im govorila da sve mogu da kažu, ali da me ne lažu, jer je istina najvažnija. Za laži su se dobijale batine, na vreme, pošto nisam od onih roditelja koji smatraju da sve može razgovorom. Bogami sam ih i izlemala nekoliko puta, i to značajno, da zapamte i da to više nikad ne urade. Morala sam da budem i otac i majka, da imam snagu, ali i da budem nežna mama, i priznajem da me deca uopšte ne doživljavaju kao neku sirotu ženu, nego kao stoika. Tako sam sebe odavno naučila. Odgajala sam dva sina i puno puta mi je u životu bilo i teško, pa bih pala. Ali i ustala. Oduvek me je iz tih situacija vadila ta moja vesela priroda i to što svet gledam kroz ružičaste naočare. Ne kukam, nego priželjkujem nešto lepo. I jedva čekam da se Andrej i David ožene i dobiju decu, pa da postanem i baka. Divno gledam na to, jer sa njima, ali i sa decom iz komšiluka, njihovim drugarima, imam super odnos. Često vozimo rolere po kraju. U suštini sam veliko dete, koje sam nenamerno sačuvala. Da je bilo namerno, verovatno ne bih bila tako neposredna. Jednostavno, volim da se igram i uživam u svakom trenutku života - kaže Lidija.