Ljubomir Bulajić o glumačkim i sportskim izazovima: Često nerazumno idem kroz život
23.07.2017 15:28
Foto:
Glumac Ljubomir Bulajić (28) toliko je opčinjen fudbalom da tu strast ni povrede ne mogu da umanje. Nedavno je ponovo istegao ligamente leve noge, zbog čega je prinuđen da sada hoda uz pomoć štake.
Ljuba, kako ga zovu najbliži, kog je publika zavolela u ulogama Staše u “Nepobedivom srcu”, Jovana Cvijića u “Šeširu profesora Koste Vujića” i despota Stefana Lazarevića u filmu “Put ružama posut”, fudbal igra od malih nogu,
Međutim, iako uživa u njemu i često ga igra, fudbal nikad nije trenirao, a o svojoj velikoj strasti priča za magazin "Gloria"
- Verovatno se sad mnogi smeju, pre svih oni koji znaju kakav sam na terenu. Volim fudbal - da gledam, igram, sve što ima veze sa njim meni je zanimljivo.
Niko od njegovih nije se bavio ovim sportom niti je bio tako strastven navijač Crvene zvezde.
- Zbog mene su svi u porodici počeli da navijaju za Zvezdu. I otac, i majka, i sestra. Čak i moj pas Kum sa crveno-belim šalom gleda utakmice. Nezahvalno je sad pričati o vremenima kad su igrali Džaja i Pižon, ali otkad aktivno pratim fudbal, od 2003, Nemanja Vidić je svakako igrač kojem sam se najviše divio, u Zvezdi, Mančesteru, Spartaku, posebno u reprezentaciji, jer mi se čini da je on imao najozbiljniji pristup. I ostvario je najveću karijeru.
Ipak, kad bi mogao da bira kog fudbalera bi oživeo na velikom platnu, to bi bio Siniša Mihajlović.
- On je temperamentan, zanimljiv lik, imalo bi tu dosta materijala za dobru ulogu. Ali i Nemanja Vidić bi mi bio veliki izazov.
Ljuba igra mali fudbal, odnosno, snalazi se na svim pozicijama.
- S obzirom na moj nedostatak fizičke spremnosti, uglavnom sam u odbrani, ali nekad znam i da istrčim u napad. Ne pazim se, takav sam na terenu, sceni, pred kamerama. Svi smo mi pomalo neoprezni, čovek dok je mlad voli da proba razne stvari. Kad bi me pitali hoću li da me menja kaskader, naravno da bih sve što je u okviru mojih fizičkih mogućnosti sam izneo. Upravo snimamo seriju o Nemanjićima i ima dosta scena na konjima, a ja već drugi put padam. Sad će delovati da sam mnogo trapav, ali meni je bitno da se ne plašim, odmah se vratim u sedlo. Valjda strah dolazi s godinama.
Pre nekoliko godina je otvorio balon za fudbal, ali, kako kaže, to nije dugo trajalo.
- Izgleda nikako da shvatim da ova igra nije za mene. Šalim se, naravno. Što je najgore, dvaput sam se povredio usred priprema predstava. Ali, verovatno zato što sam bandoglav, ljubav prema fudbalu i dalje je veća od zdrave pameti i ne odustajem. Jednostavno, često nerazumno idem kroz život, ali kad bi čovek stalno razmišljao gde sve može da se povredi, sve vreme bi sedeo kod kuće, bilo bi ono: nemoj da ideš na fudbal, na skijanje, na pecanje, a onda život ne bio bio zanimljiv. Uostalom, ako je suđeno, desiće se, to je načelo kojim se rukovodim.
Najnovije.
Zvezde.
