Spletom srećnih okolnosti glumac i maneken našao se u prestonici male, ali moćne kraljevine u Persijskom zalivu, gde je naučio važnu lekciju o načinu odevanja u svetu u kom se poštuju religijska pravila
Nedavno sam sa prijateljima turistički boravio u Tajlandu. Tamo smo putovali avionom katarske nacionalne avio-kompanije, koja nam je po povratku u Beograd poklonila dodatni aranžman - boravak u prestonici ove najbogatije zemlje na svetu, Dohi. Nisam ni znao da nešto poput toga može da se desi, tako da je za moj odlazak na Arabijsko poluostrvo zaslužna čista sreća. Bilo nas je desetak u grupi, dobili smo sedišta u biznis klasi sa mnogo komfora i posebnih usluga, što je doprinelo da moj utisak leta bude lepši nego ikad. Odseli smo u hotelu Crowne Plaza Doha - The Business Park koji je smešten u finansijskom i poslovnom delu grada, na pet minuta vožnje od međunarodnog aerodroma i isto toliko od najpopularnijeg i najposećenijeg gradskog mesta Suk Vakifa.
Žurka s Bušmanima: Kad Andreju Maričiću afričko pleme pripremi neobičan rođendanski poklon (foto)
Mirisi orijenta
Suk Vakif je pijaca autentične islamske arhitekture, splet uličica s prodavnicama koje nude parfeme, hranu, začine, slatkiše, sušeno voće, suvenire, garderobu, te restoranima sa arapskim specijalitetima iz kojih dopiru predivni mirisi i radnjama gde mogu da se kupe ćilimi iz Bagdada i pamuk iz Egipta. U posebnom delu prodaju se sokolovi, omiljene ptice stanovnika Katra, od kojih neki primerci potiču i iz Srbije. Ja sam pazario tek nekoliko suvenira, jer je za neku ozbiljniju kupovinu potrebno izdvojiti dosta novca, pogotovo u tržnim centrima. Šta da vam kažem, kada se šetate njihovim šoping-distriktom, sa leve strane vidite da se prodaju ferariji, sa desne bentliji, a ispred su prodavnice na kojima piše Gucci, Armani, itd.
Problem sa šortsem
Iako su okruženi skupim stvarima i luksuzom, Katarani, kojih je brojno znatno manje nego imigranata iz raznih delova sveta, veoma su religiozni i konzervativni. Tradicionalno se oblače, nema točenja alkohola, islamska kultura je izražena i postoje mnoga pravila kojih i stranci moraju da se pridržavaju. Jedna devojka iz grupe sa kojom sam bio prvog dana našeg boravka u Dohi izašla je iz hotela u šortsu i majici, jer je temperatura bila 36 stepeni. Svi smo krenuli da prošetamo, da obiđemo okolinu, i bili smo veoma iznenađeni upornim pogledima prolaznika. Odmah smo shvatili da nešto nije u redu, ali tek kada smo se vratili u hotel, saznali smo da i za turiste, pogotovo žene, važe jasni propisi odevanja u koja se ne uklapa šorts, kao i da za njihovo nepoštovanje slede kazne. Nikome od nas nije bilo svejedno kada smo to pročitali.
Solarna soba, mistika Inka, krompir i vrtoglavica: Putovanje Emilije Stojaković u Maču Pikču (foto)
Provod bez alkohola
Nisam išao u noćni provod, mada bih voleo da sam to malo bolje istražio i video kako izgleda s obzirom na činjenicu da se alkohol može kupiti samo na određenim mestima, pod posebnim uslovima. Javno se ne konzumira. Što se hrane tiče, budući da sam veliki ljubitelj humusa i da ga ne propuštam ni za jedan obrok kada se nađem u zemlji u kojoj je on deo tradicionalne kuhinje, taj specijalitet sam najviše kupovao i jeo.
Oda ženi
Obišao sam i Muzej islamske umetnosti, koji je ostavio veliki utisak na mene. Postavka je zapravo skup kulturne baštine raznih islamskih država: persijski tepisi, turski mozaici, rezbarije iz Damaska, islamski rukopisi i kaligrafije, vredni predmeti od keramike, stakla, slonovače, drveta i dragog kamenja, među kojima i 42 remek-dela koja su pre otvaranja ovog muzeja 2008. prvi put bila izložena u pariskom Luvru. I sama zgrada je remek-delo čuvenog arhitekte Jeoha Minga Peja, koji je u 91. godini života putovao arapskim svetom tražeći inspiraciju za ovaj projekat. Dizajn Muzeja je svojevrsna oda islamskoj ženi, jer je nadahnut upravo Arapkinjom u tradicionalnoj nošnji. To se najbolje vidi po vrhu objekta koji neodoljivo podseća na žensko lice prekriveno nikabom.
Misica Sara Miletić: Kako sam postala atrakcija u Maleziji
Katar trivija
Omiljene ptice Katarana su sokolovi. Uglavnom se nabavljaju iz Irana, Uzbekistana i Srbije, tačnije Kikinde. Mlad soko košta od 2.000 do 10.000 evra, a dokazano dobar lovac može da dostigne i cenu dva miliona dolara. U Dohi postoji čak i luksuzna bolnica namenjena lečenju ovih ptica.
Ne propustiti
Najveći i najzanimljiviji šoping-mol u Dohi je Velađo, koji je zapravo kopija Venecije. Duž Grand kanala, kojim možete da se provozate gondolom kao u pravoj Veneciji, nižu se radnje svetskih brendova.
Najnovije.
