Milena Pavlović Čučilović demantuje čaršijske priče: Sve je u redu, Milan i ja se ne razvodimo

Mada priznaje da je bilo manjih trzavica, glumica demantuje čaršijske priče da se razvodi od kolege Milana Čučilovića, s kojim se prvi put poljubila na sceni svog matičnog Beogradskog dramskog pozorišta, u kome radi i stvara više od dve decenije

Jelena i Zoran Živanović: Ne daju nam da usvojimo dete

Glumica Milena Pavlović Čučilović (44) Beogradsko dramsko pozorište doživljava kao drugu kuću. Od 1996. je stalni član ansambla ovog teatra, a na njegovim daskama se prvi put i poljubila sa suprugom Milanom Čučilovićem (46), od koga je čaršija ovih dana, posle 12 godina braka, razvodi.

- Ne rastajemo se. Imali smo manjih trzavica i sad je sve u redu - rekla nam je Milena, koja je sa Milanom već bila u vezi kada su u predstavi “Privatni život” igrali ljubavni par.

Mnogo pre toga zbog uloga u komadu “Arsenik i stare čipke” su se i prvi put poljubili. Trenutno ne glume zajedno.

- To je sve periodično, oboje smo individualci, ljudi nas posmatraju i odvojeno i spojeno. Svako ima i svoju karijeru, čak i drugačiji odnos prema pozorištu i glumi. On i kum Dejan Matić Mata uvek sede pred televizorom, dok ja više volim da vreme provodim u garderobi. Milan i mnogi drugi ne ponavljaju tekst pre predstave, ja to činim i po tri dana pre izlaska na scenu.

DVA KRAJA ŠANKA

Beogradsko dramsko pozorište, koje ovih dana slavi 70. rođendan, već dugo je njihova sigurna luka, profesionalno i privatno. Bilo je u njemu još parova, neki su ostali zajedno, drugi nisu.

Aleksandra i Siniša Ubović: Sezona rekorda u Parizu

- Najpoznatiji su Uliks Fehmiju i Snežana Bogdanović. Radili su zajedno “Zapali me” i “Damu s kamelijama”, a onda su “zapalili” za Ameriku.

U lepoj uspomeni čuva i Tatjanu Lukjanovu, Vlastimira Đuzu Stojiljkovića, Petra Kralja, Oliveru Marković...

- Sa Tatjanom, Đuzom i Žižom Stojanović sam radila i svoju prvu predstavu “Povratak Don Žuana”, po tekstu Aleksandra Obrenovića, koja je bila diplomski rad reditelja Kokana Mladenovića. Osim njega, u našoj kući počinjali su i mnogi drugi veliki reditelji: Nikita Milivojević, Darijan Mihajlović, Anja Suša, Irena Ristić, koja je postavila veliki broj komada baš sa nama mladim glumcima.

Komad “Arsenik i stare čipke”, kaže da neće zaboraviti zbog Borisa Komnenića, koji je stalno bio za šankom.

- On na jednoj, Pera na drugoj strani. Nikad nisu sedeli na onim visokim stolicama, uvek su stajali.

Milena otkriva i anegdotu kako su se dve dive bez kojih se ovo pozorište ne bi moglo zamisliti, Tatjana Lukjanova i Olivera Marković, zavolele, iako su na neki način bile suparnice.

- Kad smo počeli da spremamo “Arsenik i stare čipke”, malo su se koškale, a onda su postale najbolje drugarice. Dopunjavale su se na sceni, pomagale jedna drugoj kad zaborave tekst, što se svima nekad dogodi. Posle predstave su se stalno čule telefonom.

Zbog prijatelja svojih roditelja, legendarnog reditelja Živojina-Žike Pavlovića i novinarke Snežane Lukić, češće je išla u Atelje 212. Ipak, srećna je što je baš Beogradsko dramsko pozorište njena matična kuća.

- Stariji glumci bili su zaštitnički nastrojeni prema nama, smela sam svakog da pitam sve, da budem jednaka sa njima, da se ne plašim scene. Jer kad si početnik, svaka nova predstava ti je kao da nikad ništa nisi radio. Moram da istaknem da sam odlično sarađivala sa svim upravnicima, a posebno sam zahvalna Nebojši Bradiću i Radoslavu-Raletu Milenkoviću. Prvom što mi je omogućio da režiram, a drugom što sam režiju ovoliko zavolela. U našoj kući ima još mnogo divnih radnika, posebno bih navela suflere i inspicijente, te nevidljive ljude bez kojih ne bi bilo nijedne prestave. Volim da provodim vreme sa šminekerkama i garderobrekama, one su moja straža.

Nepoznata anegdota sa snimanja “Više od igre”: Ljiljana Dragutinović u epizodi “vikleri ili život”

Milena se seća i da su se nekad svi više družili, pa su, na primer, zajedno slavili 1. maj i kuvali pasulj.

- Sada je to malo drugačije, ali i dalje se organizuju razne prijateljske akcije. Imamo odličan ansambl, publika voli da dolazi u naše pozorište. Možda se više priča o nekim drugima i pravi se veća fama oko njih, međutim, važno je opstati.