Obilazeći Tajland glumica je sa kolegom i emotivnim partnerom Milošem Petrovićem najviše vremena boravila u glavnom gradu kraljevine na jugoistoku Azije, gde je obišla važan budistički hram i uživala u pogledu iz Skybara smeštenog na 64. spratu nebodera, a zatim vozom i brodom otputovala na ostvo Ko Pangan poznato po toplom moru i peščanim plažama
Tajland je magičan, ostao mi je u sećanju kao zemlja “organizovanog haosa”, kontrasta, osmeha, ljubavi i neverovatnih boja. Pošto sam na putovanje sa dečkom Milošem otišla neplanirano, nisam bila skroz pripremljena za ono što me tamo očekuje, pa sam mogla da improvizujem. Svako putovanje u Aziju počinje i završava se Bangkokom. To je nepisano pravilo. On je urbana džungla, beskrajni mozaik nebodera, neobjašnjiv, lud, brz, vlažan. Mešavina tradicionalne opuštenosti i gostoprimljivosti Dalekog istoka i grozničave gužve megapolisa sa više od 12 miliona žitelja.
Šareni tornjevi
Za Bangkok smo odvojili tri dana. Prvi je bio rezervisan za obilazak budističkih hramova. Najveća atrakcija je svakako Kraljevska palata, značajni istorijsko-sakralni kompleks koji je već 150 godina dom kraljeva, a danas je i duhovno središte kraljevstva, pre svega zbog Hrama smaragdnog Bude koji se smatra najvažnijim budističkim hramom u zemlji. Hram Vat Po je najstariji i najveći, s pozlaćenim Budom u ležećem položaju, dugim 46 metara i visokim 15, a predstavlja Budin ulazak u nirvanu i okončanje kruga reinkarnacije. Vat Arun ili Hram zore, koji se nalazi na zapadnoj obali reke Čao Praja, možda je najneobičniji. Razlikuje se izgledom jer je delimično napravljen od šarenih visokih tornjeva, ukrašenih komadićima obojenog stakla i kineskog porcelana. Pravi je doživljaj videti monahe u tradicionalnoj narandžastoj odori kako bosonogi hodaju naokolo, u tišini, kao da je vreme stalo.
Tuk tuk
Napravili smo pauzu u obližnjem restoranu gde sam probala moj prvi “pad thai”, tradicionalno tajlandsko jelo, koje sad obožavam. Uživala sam u vožnji tuk tukom, kojim smo prolazili kroz stare i moderne delove grada. Tuk tuk je šareno, kičasto taksi vozilo otvorenog tipa, na tri točka, izgleda kao da je uzeto iz nekog luna-parka, ali pravi doživljaj je voziti se njime noću. Retko koji taksista vozi polako i ovo zadovoljsto je prilično jeftino. Naravno, uz dobro cenkanje, za koje je bio zadužen Miloš. Cenkao se uvek i svuda, i to nas je veoma zabavljalo.
Lift do neba
Poseta poznatom Skybaru ostala mi je u posebnom sećanju. On se nalazi na 64. spratu jedne od najviših zgrada i privlači turiste iz celog sveta, jer su tu snimljeni neki holivudski filmovi, između ostalih i scene iz “Hangovera 2”. Fascinantan je vidikovac s kojeg se vidi svaki kutak grada. Ali, ono što je nama bilo najinteresantnije desilo se ispred zgrade. Naime, postoje pravila oblačenja za koja nismo znali i Miloša nisu hteli da puste jer nije bio prikladno odeven. Nije bilo šanse da ih ubedimo, i kad smo se već pomirili sa činjenicom da nećemo ući, zaustavila nas je neka Tajlanđanka koja je pričala nešto što nismo razumeli, a zatim nam pokazala štand pun garderobe sa natpisom “Pants for rent or sale”. Oduševili smo se tom genijalnom idejom, iako Miloš nije bio presrećan što je morao da rentira pantalone.
Uhvati voz
Posle tri noći u urbanoj džungli, došlo je vreme da se spustimo na jug, na magično tropsko ostrvo Ko Pangan. Ono nije komercijalizovano kao većina drugih, a i dalje je veoma posećeno. Odlučili smo da tamo odemo vozom, pa brodom. Pre toga smo imali četrdesetpetominutnu agoniju jurnjave kroz Bankok jer smo upali u saobraćajnu gužvu, sa dva kofera od po 20 kilograma, koji po prirodi sleduju Milošu, ne bismo li izbegli neprijatno iskustvo da nam pobegne voz. Sreća pa i njihovi vozovi često kasne, a Milošev sat uvek žuri pet minuta, upravo iz ovakvih razloga, te smo ipak stigli. Probudili smo se u Surat Taniju, lučkom gradu na obali Sijamskog zaliva. Ukrcali smo se na brod koji prolazi pored velikog broja ostrva koja samo nagoveštavaju šta vas čeka na konačnoj destinaciji.
Šuma kokosovih palmi
Iznajmljivanje skutera je bila prva stvar koju smo uradili jer je to najbolji način da se upoznate sa čarima Ko Pangana, prepunog manjih plaža koje nisu povezane putevima, od kojih je svaka priča za sebe. Priroda je hipnotišuća: toplo tirkizno more, bele peščane plaže, šume kokosovih palmi, planine, tropske šume, vodopadi. Energija ovog ostrva je zaista jedinstvena. Na svakom koraku vidi se i oseća duhovni pristup životu i težnja ka jednostavnosti, što je ostavilo najsnažniji utisak na mene. Jede se odlična hrana i egzotično voće, pije se kokosova voda, voćni šejkovi. I naravno uživa u masažama, koje nude na svakom ćošku.
Dugi vratovi
Kada su na Ko Panganu najavili oluju, rešili smo da krenemo u avanturu na severu Tajlanda. Kupili smo online avionske karte i za manje od dva sata sleteli u Čang Maj, gde nas je čekao Milošev brat Aca, koji nam je bio vodič. Najviše dobiješ kada najmanje očekuješ, što se savršeno uklopilo uz svu onu skromnost i dobrotu ljudi koje smo tamo sreli, pošto sever Tajlanda uopšte nismo nameravali da obiđemo. Shvatili smo da se tamo ide zbog istorije, prirode, hramova, slonova, tigrova i okolnih sela. Čang Maj je manji, mirniji i daleko mirisniji od Bankoka, a opet dovoljno velik da je zabavan i živ. Reka koja prolazi kroz centar daje mu posebnu draž, kao i delovi starih zidina koje ga okružuju sa svih strana. Posebno iskustvo bila je poseta selu žena sa dugim vratovima, koje su prepoznatljive po gvozdenim ogrlicama koje nose i koje su im sa godinama izdužile vratove. Poreklo plemena nema nikakve veze sa Tajlandom, reč je o izbeglicama iz Mjanmara. Legenda kaže da su nekada davno izgubili svoju zemlju i želeli sebe da kazne, pa je postavljanje “okova” postalo neka vrsta tradicije.
Bangkok trivija
Među turistima je možda najpopularija ulica Kao San. Duga je samo kilometar i krcata niskobudžetnim hotelima, bučnim barovima, klubovima, salonima za tetoviranje, štandovima sa garderobom. Svuda se prodaje ulična hrana, od čurki, preko lignji i gambora na štapićima do škorpiona i raznih buba.
Ne propustiti
Ostrvo Ko Pangan je poznato i po dobrim žurkama na plaži. Najčuvenija je ona “Punog meseca”, na koju dolazi i do trideset hiljada ljudi. Održava se svakog meseca, u noći punog meseca, počinje čim se mesec pojavi i traje do svitanja. Najposećenija je sredinom leta i oko Nove godine, u decembru i januaru.
Najnovije.
Zvezde.
