Miloš Biković o radu sa Banderasom i holivudskim zvezdama: Nisam devojčica u pubertetu, pa da padam u nesvest
26.02.2017 11:03
Nakon što je snimio film s Antoniom Banderasom i postao jedna od najvećih zvezda ruske kinematografije mladi glumac priznaje da bi bio uzbuđen da sarađuje s Alom Paćinom i Danijelom Dej-Luisom i tvrdi da se nigde ne oseća dobro kao u rodnom Beogradu
Početak inostrane karijere Miloša Bikovića (29), bar dok je paralelno snimao filmove “Bezdušni 2” Romana Prigunova i “Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića, izgledao je ovako: dva dana u Rusiji, potom tri u Srbiji. Vreme provedeno na aerodromima “Nikola Tesla” i “Šeremetjevo” pretilo je da se izjednači sa onim koje je boravio na setu, a onda su posete otadžbini postale sve ređe, a život u tuđini izvesniji.
Miloš je uvek isticao da se u Moskvi oseća kao kod kuće, a za nekoliko godina je tako savladao ruski da bez problema glumi na njemu, čita, gleda filmove i predstave, komunicira s pratiocima na društvenim mrežama, daje intervjue za prestižne magazine. Prošle godine je konačno iznajmio stan u ruskoj prestonici, snimio još nekoliko filmova i postao istinska svetska glumačka zvezda. Trenutno se može videti na ruskoj televiziji: u seriji koja je doživela veliku popularnost tumači jednog od glavnih likova. U nastavku kultnog serijala “Kuhinja”, koji se zove “Hotel Eleon”, igra hotelijera srpskog porekla Pašu koji zbog svoje nezrelosti upada u smešne situacije. Ipak, čini se da je veću pažnju od toga privuklo snimanje filma “Iza granice” u kome Miloš deli kadar sa čuvenim Antoniom Banderasom.
- Kod nas je neko greškom taj film nazvao “Muzika tišine”, a u stvari je reč o ostvarenju koje se zove “Beyond the Edge”. Reč je o rusko-italijanskoj koprodukciji, filmu na engleskom jeziku koji je rađen za inostrano tržište. U njemu glumim prevaranta u kazinu koji se posle izvesnog vremena sreće sa ljudima koji imaju natprirodne sposobnosti. Kako mi je glava ucenjena, jer mnogima dugujem ogromne pare, moram za kratko vreme da oformim tim ljudi sa specijalnim veštinama da opljačkamo taj kazino.
- Kad delite kadar s nekim svetski priznatim glumcem koga ste gledali na velikom platnu još kao dete, možda ste fascinirani tom činjenicom deset minuta, a onda shvatite da ste i vi i on tu da uradite posao. Tada ne postoji razlika u statusu, niti u godinama, nacionalnosti, sve se briše.
KANDIDAT ZA SLAVU
Miloš prolazi ubrzani kurs sazrevanja. Od dečaka kojeg smo gledali u domaćim TV serijama izrastao je u mladića koji veoma promišljeno razmišlja o svakom segmentu svog posla, ali i života. Zahvaljujući talentu i harizmi ušao je u grupu kandidata za svetsku slavu. Zbog toga ne oseća pritisak. Naprotiv. Blizina holivudskih superstarova ga motiviše da pruži najbolje.
- Ne verujem da bih pao u nesvest da vidim nekog svetski poznatog glumca, pa nisam ja devojčica u pubertetu. Ipak, bio bih veoma uzbuđen kad bih radio sa Alom Paćinom ili Danijelom Dej-Luisom.
U poslednje vreme sve je manje domaćih ostvarenja u kojima ga možemo videti, jer je, čini se, svoje glumačke ambicije usmerio ka ruskom tržištu. On tvrdi da nije tako, ali ipak u Beograd doputuje samo jednom ili dvaput mesečno kako bi igrao u predstavama Beogradskog dramskog pozorišta “Kad su cvetale tikve” i “Palilulski roman”, kao i u “Dami s kamelijama” u nacionalnom teatru.
- Ovde sam najčešće dva-tri dana mesečno. Od marta 2016. godine živim u Moskvi, u iznajmljenom stanu, a u Beograd dolazim zbog predstava. Poslednjih meseci jedan uobičajeni radni dan u Rusiji izgleda ovako: pokupi me auto ujutru u pola osam, odveze me na snimanje koje počinje oko pola devet i traje do osam-pola devet uveče. Nakon toga dođem kući i ako imam vremena nešto pročitam, odgledam neku seriju i legnem da spavam. Tako je dva-tri dana zaredom, a onda jednog dana, kad završim snimanje u Moskvi, sednem na voz i zaputim se u Sankt Peterburg, pošto radim i tamo. U vozu odspavam osam sati, na stanici me pokupi vozač i odveze na set.
Miloševo slobodno vreme meri se minutama. Koristi ga za regeneraciju uma i tela.
- Kad nisam po avionima, vozovima ili na setu, onda posetim neki fitnes i spa centar gde malo treniram i uživam kako bih regenerisao telo, jer su snimanja veoma zahtevna. Ako mi se ukaže prilika, volim da prošetam do nekog muzeja, da odem u pozorište ili u bioskop. Radujem se i čitanju, a od onih sam koji uvek čitaju nekoliko knjiga istovremeno. Sada su to “Uhvati zvezdu padalicu” Dragoslava Mihailovića i “Junak našeg doba” Ljermonotova.
SPAS U ČORBI
S vremena na vreme izađe i u neki od brojnih restorana kako bi pojeo čorbu.
- Volim rusku kuhinju, mada teško da ona može da se okarakteriše samo tim jednim pridevom. Rusija je velika, ona je hipersila, kad odete tamo, vi ste otišli u svet. Zastupljene su, naravno, sve planetarne kuhinje, nema te koju ne možete pronaći, od japanske, preko grčke do srpske. Postoji čitav lanac naših restorana tamo. Moje omiljeno jelo je čorba, više gruzijska nego ruska, koja se zove lagman i sastoji se od goveđeg mesa i taljatela.
Još nije uspeo da pronađe lek za nostalgiju za rodnim Beogradom i prijateljima s kojima je odrastao.
- Dok sam u Rusiji, često se setim nekih mesta koja nisam primećivao dok sam živeo u Beogradu. Srbija je moja zemlja, a Beograd moj grad, i neću ga napustiti nikad, gde god da se nalazim.
Njegovi saradnici iz Rusije rado posećuju Srbiju.
- Kad god mogu, dovodim ovde prijatelje iz Rusije. Prošle godine sam ih vodio na “Exit”. Oduševili su se. Nadam se da ću biti u prilici da s njima odem i na Mećavnik kod Kusturice, gde sam pre dve godine sačekao studente Nikite Mihalkova i bio njihov prijatelj i vodič. Trudim se da promovišem Srbiju, ono najbolje što imamo, i mislim da to treba da radi svaki čovek koji ode negde u inostranstvo. To je jedini način da budemo deo sveta. Moramo da prestanemo da se bavimo time ko je gde kupio veš i ko je s kim spavao, i da prizovemo ljude iz sveta kod nas. Trebalo bi da se otvorimo za druge kulture, da od njih uzmemo samo najbolje, a naše propagiramo i ojačamo. Jer jedino što može da nas učini živim, vrednim, jesu naša kultura i naše nasleđe.
Miloš nije prekinuo da igra u domaćoj kinematografiji. Snima nekoliko filmova koji bi u ovoj i u sledećoj godini trebalo da obasjaju bioskopske sale. Najavljeni su “San”, “Apsurdni eksperiment” i “Južni vetar”, u kome tumači Petra Maraša, kriminalca. U poslednje vreme sve je više krimića u njegovoj radnoj biografiji, ali i ostvarenja koja pripadaju žanru naučne fantastike.
- Kao glumcu mi je interesantno da prolazim kroz različite žanrove, ali najvažnije u svakom filmu jeste to kakvi su u njemu odnosi između likova, šta je njihova motivacija, šta žele od sebe i slično, odnosno da pronađete šta je tu vama zanimljivo, šta možete da igrate.
Komentari. (0)