Glumac Miloš Biković koji već godinama živi i radi na relaciji Beograd - Moskva, veoma je posvećen svakoj ulozi i zahvaljujući glumačkim zadacima naučio je da igra fudbal i košarku. Zbog filmskih rola savladao je osnove boksa i klizanja, obučio se da puca iz pištolja o čemu je popularni glumac govorio za "Gloriju".
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Miloš Biković: Kako sam pao na popravni iz ruskog
Nedavno ste se za film o pevaču Muslimu Magomajevu ofarbali u crno. Jeste li išli na časove pevanja?
- U pitanju je serija. Ostalo je još nekoliko dana da se dosnimi, ali skoro je pa gotova. Prikazivaće se na prvom programu nacionalne ruske televizije, a obrađuje život i karijeru azerbejdžanske pevačke zvezde Muslima Magomajeva, koga su zvali sovjetski Sinatra. Jeste, za ovu ulogu sam se ofarbao u crno, ali nisam uzimao časove pevanja. Pored toga što je insistirala da ja igram Magomajeva, njegova supruga Tamara Sinjavskaja tražila je da se u filmu čuju njegovi originalni muzički zapisi jer je on zaista pevao jedinstveno. Bio je to neverovatan pevač i sve i da sam uzimao časove pevanja, moje pevanje ne bi bilo dovoljno visokog kvaliteta.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Barbara će razumeti: Miloš Biković ne zaboravlja staru ljubav (foto)
Koju pesmu možete da otpevate besprekorno?
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Jeste li nekad učestvovali na karaokama?
- Ne podnosim karaoke, one su za mene nešto mnogo tužno, gomila pijanih ljudi koji loše pevaju. Dobre su samo ako se među prisutnima nađe neki profesionalni pevač, ali svakako je bolje otići na njegov koncert. Na karaokama su ljudi toliko pijani da je potpuno svejedno da li neko dobro ili loše peva.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
A da li Miloš ima želju da zaigra u ruskom pozorištu proćitajte u nastavku...
- Veliku. Već sam se našao na daskama MHAT-a, odnosno Moskovskog umetničkog akademskog pozorišta, koje je osnovao Stanislavski, a gde su premijerno izvođena dela Antona Pavloviča Čehova, “Galeb”, “Ujka Vanja”, “Tri sestre”, “Višnjik”. Igranje na velikoj sceni takvog teatra za mene je bilo velika čast. Trenutno nemam vremena da razmatram pozorišne uloge, ali da, voleo bih da više glumim na sceni. Pozorište je vrlo važno za glumački razvoj i mislim da ću mu se posvetiti sledeće godine.
