Minja Subota o tome zbog čega nema novih lepih dečjih pesama

Da nova pokolenja imaju pesme koje će im obeležiti detinjstvo, potrudili su se čelni ljudi Dečjeg kulturnog centra Beograd, koji su obnovili festival Dečje beogradsko proleće. A da je time napravljen pravi potez, svedoči podatak da numere sa CD-a izvode vrsni pevači Branko Milićević Kockica, Minja Subota, Svetislav Bule Goncić, Nevena Božović, Bojana Stamenov, Sergej Ćetković, Slaven Došlo, Marko Marković, Ivan Zekić, Andrija Milošević i Jelena Tomašević.

Muzičar, kompozitor i tekstopisac Minja Subota (78), autor veoma popularne TV emisije “Muzički tobogan”, kaže da mu poslednjih godina često postavljaju pitanje zbog čega nema novih lepih dečjih pesama.

- Kad su stvarane te pesme koje se sad pevaju u školama, u naponu stvaralaštva bili su naši pesnici koji su danas u čitankama, antologijama. Oni su praktično besmrtnici, a neki od njih su živi, šetaju se s nama, poput Ljubivoja Ršumovića, Svete Vukovića, Dobrice Erića. Osnova dobre dečje pesme jeste stih, u njemu se prepoznaje muzika, i stvarate savesno razmišljajući da to približite najmlađima. Svi misle da je najlakše pisati dečju literaturu, a to nije tačno. Autori kao što su čika Jova Zmaj, Duško Radović, Dragan Lukić stvorili su literaturu koju ni Evropa nema. To je izuzetna lektira za decu koju smo mi samo ozvučili. Za novo Dečje proleće angažovali smo naše najbolje kolege kompozitore i pesnike. Sve je rađeno timski i to je dalo kvalitet. Zvao sam Ljubivoja Ršumovića i zamolio ga da nam spremi dva-tri teksta. A odazvali su se i sjajni pevači poput Jelene Tomašević, Sergeja Ćetkovića, Bojane Stamenov, koji, realno, nemaju gde da pevaju za klince. Došli su da s nama pevaju jer smatraju da je to misija. Ranije su se snimale brojne televizijske serije i u svakoj od njih bilo je pesama, a sada niti ima serija, niti pesama.

Minja otkriva da je za numeru “Pozdrav iz Srbije” pozvao svog druga iz razreda Slobodana Stanišića, sjajnog pesnika i pisca.

- Želeo sam da zajedno napravimo rodoljubivu pesmu uveren kako nam takve nedostaju. Tako su nastali stihovi “Plovimo dok žito zlati niz Moravu sad ti i ja, miris dunja nas prati, to je naša Srbija”. I to smo poklonili deci.