Miodrag Dragičević: Na sve spreman zbog uloge

Zbog uloge u seriji ‘Žigosani u reketu’ mladi glumac se obrijao do glave, čime je još jednom demonstrirao odlučnost, disciplinu i posvećenost poslu svrstavši se u red velikana poput Marlona Branda i Toma Kruza koji su menjali lični opis zarad snimanja filmova

Lista glumaca koji su obrijali glavu na “nularicu” zarad uloge je pozamašna, a na nju se pre nekoliko meseci upisao i Miodrag Dragičević (24) i tako stao rame uz rame sa najvećima - Brandom (Apokalipsa danas), Tomom Hardijem (Bronson), Kijanuom Rivsom (Matriks), Džefom Bridžizom (Ajron Men), Tomom Kruzom (Suvišni izveštaj). Mladi dramski umetnik, najpoznatiji kao Žika Kurjak iz serije Čizmaši”, uradio je to zbog novog glumačkog angažmana. Reč je o seriji Dragana Bjelogrlića “Žigosani u reketu” koja se trenutno snima.

- Kad su mi rekli da treba da se ošišam, odmah sam pristao. Na ovim letnjim temperaturama je dobro biti ćelav - priznaje Miodrag, mlađi brat naše uspešne dramske umetnice Tamare Dragičević. - To bih verovatno uradio i da nije bilo serije zato što je počela da mi se tanji kosa. Genetika je čudo. Moj otac, danas potpuno ćelav čovek, kaže da je počeo da gubi kosu u 28. godini. Kad su me zvali da igram u “Žigosanima”, pomislio sam kako ću odmah da se ošišam do glave. Mnogima je teško da se naviknu na novu frizuru, da prihvate drastičnu promenu prvih nekoliko dana, ali meni nije bilo neobično, odmah sam se osetio bolje.

U “Žigosanima” glumi Luku, mladića kog sportski menadžeri izvlače iz zatvora u Padinskoj Skeli.

- Radi se o prgavom momku burnog temperamenta koji nije zao. Rastao je bez majke, sa ocem alkoholičarom, u novobeogradskim blokovima. Ovo poslednje je jedna od dve sličnosti koje ima sa mnom, druga je da voli košarku. Nažalost ili na sreću, više se ne bavim tim sportom. Trenirao sam ga aktivno devet godina, igrao u Zvezdi, Partizanu, Megi. Dobio sam stipendiju za koledž i trebalo je da nastavim školovanje u Americi, ali su život, sudbina ili šta već imali drugačije planove. Preko noći se sve promenilo jer me je mononukleoza prikovala za krevet. Tada se rodila ideja da krenem na glumu, verovatno zbog toga što mi je sestra Tamara glumica. Ipak, košarku nikad nisam prestao da igram, makar rekreativno sa društvom. To je znao i Bjela, sa kojim sam snimao “Čizmaše”, pa me je pozvao. A njemu me je preporučio Danilo Bećković, pa nisam išao na kasting, odmah sam dobio ulogu.

Zbog košarkaša Luke nije se samo ošišao već i ugojio. Uživa u tim ulogama u kojima pored psihološke treba da pokaže i fizičku spremnost, da ima neku transformaciju. Najveća koju je napravio u dosadašnjoj karijeri bila je kad je za lik Žike Kurjaka promenio akcenat.

- Tada sam na snimanjima po sat i po dnevno radio sa profesorom i sa njim uspeo da savladam akcenat kojim se govori u Ćupriji, odakle je oficir kog sam igrao.

Uloga oficira Žike Kurjaka, glavnog junaka serije “Čizmaši” rađene prema motivima istoimene knjige Dragoslava Mihailovića, bila je veliki izazov. Njome je pokazao da poseduje dobar “glumački matrijal”.

- Nije bilo vremena da razmišljam ni o čemu. Kad tako mladi dobijete veliku ulogu, a onda sedamdeset pet dana gotovo bez prestanka, sa samo jednim danom pauze, radite sa Berčekom, Diklićem, Bjelogrlićem, ne znate šta vas je snašlo. Imao sam ogromnu pomoć i podršku od starijih kolega, mnogo sam naučio od njih.

LJUBAV NA SETU

Uskoro ćemo ga prvi put gledati sa dugogodišnjom devojkom, glumicom Ivom Ilinčić, u istom projektu. Iako ne dele kadar, viđaju se skoro svakog dana na setu “Žigosanih”. Nešto mlađoj glumici dečko je velika podrška.

- Imamo samo jednu zajedničku scenu, ali ni tad nismo sami već u velikom društvu. Super je što smo zajedno u ovoj seriji, tome smo se oboje radovali. Nas dvoje smo se upoznali na fakultetu, Iva studira kod Dragana Petrovića Peleta na klasi. Drago mi je što je još na trećoj godini počela da igra u velikim projektima. Već je glumila u dve fenomenalne predstave, od kojih je “Osama - kasaba u Njujorku” potpuno oduševila publiku. Veoma sam ponosan na nju.

Mada za sebe ne bi mogao da kaže da je boem, voleo bi da ima više kolega koji nakon predstave umesto na Exit odlaze u bife na rakijicu. Opet, i sam izlazi u klubove, ali ipak više uživa kad sa nekoliko drugara pravi muziku, gleda filmove i serije, boravi u prirodi.

- Sa ekipom iz blokova pravim matrice, mnogo pišemo i snimamo za našu dušu. Ne planiramo ništa da objavljujemo, ali smo posvećeni tome. Kad ne radim, odlazim na planinarenje. Planinu volim više od mora. Išao sam sa društvom ili mlađim delom familije na Rtanj, Triglav, Prokletije, Šar-planinu, Midžor. Jedva čekam da krenemo s probama za novu predstavu Marka Manojlovića “Ekvus”, po tekstu Pitera Šefera. Mnogo se radujem tom projektu, pogotovo što ćemo ga izvesti u Beogradskom dramskom pozorištu, u kome dosad nisam igrao, sem kad me je zet, glumac Petar Benčina, spremao za prijemni.