Nataša Kovačević: Volela bih da mi prvo dete bude dečak, da bude zaštitnik, kao što je moj brat meni
01.05.2017 16:00
Foto:
Najmlađa predsednica košarkaškog kluba u istoriji ovog sporta, čija autobiografija ‘Koraci’ je nedavno objavljena, planira da uskoro diplomira na dva fakulteta, rodi troje dece i ima romantičnu svadbu za pamćenje
Heroina Nataša Kovačević (22), najmlađa predsednica ženskog Košarkaškog kluba Crvena zvezda, jednog od najboljih u Evropi, nikad ne odustaje od onog što je zacrtala. Dok svi pričaju o njenoj autobiografiji “Koraci”, ona planira da za nekoliko meseci diplomira, i to na dva fakulteta. Ipak, na stranu svi njeni uspesi u sportu, majka Natalija Bracanović, zlatna reprezentativka u košarci, prvakinja Evrope 1979. takođe sa Crvenom zvezdom, i otac Vukašin Kovačević, nekadašnji rukometaš, sve češće je zapitkuju o emotivnom statusu.
- Porodica je moj najveći oslonac u životu, i znam da će uvek biti tako. Sigurna sam da je finalni cilj mojih roditelja da brat i ja osnujemo svoje porodice i napravimo temelj kakav su oni za nas nekad stvarali. Često mi kažu: “Bez obzira na uspehe i dostignuća u životu, najbitnije je da si emotivno ispunjena. Ruka u ruci - to je najvažnije”. Verujem da je san mojih roditelja da postanu baka i deka. Na sreću, imam starijeg brata koji je prvi na redu, tako da bar neko vreme taj zadatak ostavljam njemu. Ljubav se ne planira, sve što mogu sada jeste da uživam u svakom periodu života. Znam da će prava ljubav doći u pravo vreme.
Znajući vas, ne bi bilo čudno da i za venčanje pripremite neki dobar štos?
- Važno mi je da se venčam u crkvi, ali ostatak proslave će sigurno biti atipičan, veseo i zabavan. Za sada mislim da ću se venčati u starkama, i to belim. Kad pronađem srodnu dušu, biće mi lako da planiram sve ostalo.
Koliko biste dece voleli da imate?
- Moja najbolja drugarica Kaća i ja smo još u osnovnoj školi radile one testove tipa gde ćeš da živiš, koliko ćeš dece imati, i meni je ispalo da ću roditi troje. Bila bih srećna da tako i bude, lepo je kad je gužva u kući, takva atmosfera je krasila moje detinjstvo. Volela bih da prvo bude dečak, da bude zaštitnik, kao što je moj brat meni. Ipak, to se ne planira. Samo da smo živi i zdravi.
Kakva majka biste voleli da budete?
- Ne razmišljam tako daleko, jer život zna da bude nepredvidiv. Roditelji su mene i brata vaspitavali da nema besplatnog ručka, da se u uspehu ne treba uzneti, ni u porazu poniziti, i da u svemu što radimo treba da budemo najbolji. Da dajemo maksimum. Ako na svoju decu budem uspela da prenesem samo deo te ljubavi, poštovanja, životnih lekcija i osećaja za prave vrednosti, biću srećna majka.
Kakav je vaš emotivni status sada?
- To neka ostane tajna.
Pamtite li prvu simpatiju?
- Kao klinka sam pisala dnevnik, a onda sam shvatila da ga moj brat čita i da bih zavarala trag, prvu simpatiju Marka preimenovala sam u Miloša. Bila sam mali namazanko.
Sećate li se prvog poljupca?
- Imala sam 13 godina i sa klubom sam bila na pripremama, tako da su sve oko mene bili sportisti. Mislim da se zvao Miloš, znam da je trenirao fudbal. Ali nisam odavno čitala dnevnik pa ne mogu baš svega da se setim. Inače, sad mi je smešno šta sam zapisivala i kako su meni i mojoj Kaći simpatije trajale po pet dana. Kaću poznajem još iz obdaništa, a sad smo i kume. Krstila me je neposredno posle nesreće u manastiru Rajinovac nadomak Beoograda. Taj čin je obavio otac Stefan, koji je divan čovek. Kad god poželim da razgovaram sa njim i drugim izuzetnim duhovnicima, odlazim tamo. Baš kao i kad su mi potrebni mir i tišina.
Dakle, o svemu možemo da pričamo osim o vašem ljubavnom statusu? A plaše li se muškarci da vam priđu, s obzirom na to da ste tako hrabri?
- Ne znam, to bi trebalo njih da pitate. Kad razmišljam o potencijalnom muškarcu mog života, važno mi je da bude stabilan i dovoljno jak da mene nosi kroz život, da tako kažem. I da bude duhovit.
I da bude košarkaš?
- Ne, to ne mora. Zapravo, najbitnije mi da budemo mentalno i emotivno povezani. A to je teško naći.
Povezane vesti.
Najnovije.
Zvezde.
Komentari. (0)