Olivera Katarina: Prete mi tužbom zbog neplaćenih računa

Dok joj svetska i domaća javnost ponovo odaju priznanje za kultnu ulogu u ‘Skupljačima perja’, umetnica raskošnog glasa suočava se sa nagomilanim dugovima

Istovremeno sa ponovnim divljenjem svetske i domaće javnosti zbog njene kultne uloge u “Skupljačima perja” Olivera Katarina (77) suočava se sa velikim neprijatnostima. Njeni dugovi za kiriju i režije se gomilaju, a mobilni operater zapretio joj je tužbom zbog neplaćenih računa koji trenutno iznose oko trideset hiljada dinara.

Održala obećanje: Olivera Katarina u Kanu izvela “Đelem, Đelem” i posvetila je preminulim kolegama (foto/video)

Kako se desilo da vam se toliko nagomila dug za telefon?

- Tako što nemam svoj krov nad glavom, već živim u iznajmljenom stanu i sve pare koje dobijem od države, kojoj hvala što mi je dodelila penziju, odu za kiriju, infostan i ostale komunikalije. I šta ja mogu sada? Presipam iz šupljeg uprazno, nekad dugujem gazdi, nekad drugima. Pritom, zaista se trudim da zaradim i neki dinar preko.

Jeste li zbog toga nedavno gostovali i na tribini u Ostružnici kod Valjeva?

- Jesam. Sala je bila puna, ljudi su me divno i toplo primili. Pitali su me ne samo o mojoj karijeri već o svemu, i iskreno sam govorila o onome čemu sam bila svedok. Ima još mnogo toga što mogu da razotkrijem i rado ću se odazvati gde god me pozovu. Jednostavno, za sve postoji pravo vreme i čini mi se da je trenutak da se obelodane brojne istine koje su decenijama bile pokrivene velom tajne. Mnogi se možda čude kako sam se našla u situaciji da posle onakve karijere budem podstanar. Činjenica je da je država bila fer prema meni kad mi je dala penziju, ali isto tako je činjenica da osim nje ništa drugo nisam dobila. Sve stanove u kojima sam pre bila sama sam kupovala, naravno, dok sam za to imala mogućnosti. Čak su me i sve velike državne nagrade za glumu “zaobišle”. Možda zato što nisam bila u klanovima, što sam otvoreno govorila šta mislim, ne znam. Ili zato što sam uvek, kako je to rekao moj prvi muž Vuk Vučo, dobro znala šta hoću. Iskreno, nisam se nadala ni ovoj poslednoj, “Zlatnom pečatu” Jugoslovenske kinoteke. Hvala im. Još lepše bi bilo kad bih od države dobila stančić, to bi rešilo sve moje probleme.

Olivera Katarina: Samoća je moja sudbina

Poslednjih decenija promenili ste mnogo adresa, selili ste se iz većih u manje stanove, mnogo toga ste usput i izgubili.

- Pola mojih stvari netragom je nestalo. Imala sam sedam tepiha, sad mi je ostao jedan. Kad se seliš iz većeg u manji prostor, ostaviš stvari na čuvanje, a ljudi ih posle godinu-dve smatraju svojim. To je tako. Sreća je što ne robujem mrtvim stvarima uopšte, živela sam nekad u prelepom stanu, sa ljubavlju sam ga nameštala stilskim komadima, imala sam bogatu biblioteku, videoteku, uvek pune vaze cveća. Sad me sve to ne interesuje, više mi prija monaška jednostavnost.

Trenutno pišete novu knjigu, u pregovorima ste oko velikog koncerta, bavite se pripremama filma o vašem životu. Planirate li još nešto?

- Razmišljam da otvorim školu glume. Nekad sam spremala decu za prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti, sigurna sam da bih to i sada mogla da radim. Možda bih bila zahtevnija nego drugi, ali moji đaci bi sigurno beležili dobre rezultate.

A post shared by Olivera Katarina (@oliverakatarinaofficial) on Jun 20, 2017 at 6:47am PDT

Sačuvali ste glas, energiju, britak um. Priželjkujete li neku novu ulogu?

- Imam višak energije, stvarno. Šapnuli su mi da ću uskoro zaigrati u jednom filmu, dopalo mi se to što sam čula o ulozi, ali ne bih još o tome. U životu me drži to što imam sina. Najveća želja mi je da se on oženi, dobije decu. A s druge strane, razidre me to što je morao da ode u Ameriku, jer za njega, iako je sa desetkom diplomirao i govori nekoliko jezika, ovde nema posla.