Plava laguna, polarna svetlost i jastog: Putovanje Marine Kotevski na Island

Televizijska voditeljka na ostrvu na krajnjem severu Evrope ‘jurila’ je polarnu svetlost, kupala se u geotermalnim vodama nadaleko čuvene Plave lagune i degustirala brojne specijalitete od jastoga

Odlazak na Island bila je jedna od mojih boljih odluka. Boravila sam sa sestrom i prijateljicama u Rejkjaviku, a odatle smo išle u razne obilaske i turističke ture. Posetu ovom egzotičnom ostrvu toplo preporučujem ljudima koji prvenstveno žele da uživaju u prirodi. Divila sam joj se još dok smo sletali avionom jer je potpuno drugačija od svega što smo navikli da vidimo. Nekako je mirna i pitoma, mada na ostrvu ima i nekoliko aktivnih vulkana, od kojih je najpoznatiji Ejafjadlajekidl. Izleti do ivica vulkana, koje najčešće okružuju glečeri, veoma su popularni.

Marina Kotevski Mandić: Nisam razmažena mama

Kitovi

S obzirom na to da se nalazi malo ispod polarnog kruga, Island ima prilično hladnu klimu, kad sam bila tamo temperatura jedva da je prelazila iznad nule i zimska perjana jakna je bila obavezna. Uprkos negostoljubivim vremenskim prilikama, moja sestra i ja odlazile smo na sve izlete, a jedan od najzanimljivijih je posmatranje kitova u okeanu. Bio je to vrlo lep doživljaj, kitovi su zaista fascinantna bića i gledati ih kako iskaču iz vode je čudesno. Ture koje se svakodnevno organizuju su vrlo posećene, pošto većina turista želi da vidi ove divne morske sisare, ali potrebno je i dosta sreće jer se ponekad dogodi da plovite i po nekoliko sati okeanom i ne ugledate nijednog. Na sreću, mi jesmo.

Polarna svetlost

Druga atrakcija koju nismo želele da propustimo jeste čuvena aurora borealis, fenomen polarne svetlosti, koji je možda najbolje uočljiv upravo na Islandu. I za to vam je potrebno dosta sreće jer se taj spektakl na nebu ne viđa baš svako veče, a domaćini organizuju ture jurnjave za polarnom svetlošću naoružani detaljnim vremenskim prognozama koje mogu da predvide mesto na kome će se pojaviti. Naravno, te prognoze nisu baš sto odsto tačne, pa vi oko deset uveče krećete zapravo u pustolovinu s neizvesnim ishodom i nadom da ćete videti auroru. Nama je to pošlo za rukom prve večeri, posle nekoliko sati vožnje po ostrvu, kad smo skoro već odustale od svega. Prizor je zaista bio nezaboravan, kao i spektar boja, u kome je dominirala zelena, s nijansama ljubičaste, bordo i crvene, a sve to izgleda kao da neki umešan slikar šara po nebu.

Kupanje

Ostrvo je bogato gejzirima, kao i bazenima s geotermalnom vodom, čija je temperatura oko sto stepeni Celzijusa. Islanđani su od tog prirodnog bogatstva napravili turističke atrakcije, od kojih je napoznatija čuvena Plava laguna, banja smeštena usred lavinog polja u blizini Rejkjavika, gde je voda bela i gusta i teško je kretati se kroz nju. Jedan dan odvojile smo za kupanje u toj vodi koja ima otprilike 40 stepeni, dok je napolju bilo tek desetak. Ovo je sasvim drugačije od svih banja i termi koje sam do sada imala prilike da posetim, a iskustvo je posebno, jer i dok ste u vodi, osećate isparenja. Okolna priroda takođe je vrlo zanimljiva i upotpunjuje užitak.

Sunce

Rejkjavik mi je ostao u sećanju kao simpatičan grad za čiji vam obilazak nije potreban auto, pošto je sve relativno blizu, gde god da krenete stići ćete za samo nekoliko minuta. Gotovo sve kuće za stanovanje su niske, imaju samo po sprat ili dva, ofarbane su u jarke i vedre boje. Valjda su žitelji i na taj način želeli da prkose vremenskim uslovima i sivilu koje tamo vlada, posebno u zimskim mesecima, kad su dani vrlo kratki i traju samo po nekoliko sati. Islanđani se trude da uhvate svaki zrak sunca, ma koliko ono bilo zubato, i jednog dana, kad smo hodale u jaknama, videla sam devojku koja je izašla na terasu samo u majici kratkih rukava da bi se malo osunčala.

Jastog

Sestra i ja bile smo smeštene u kući koju smo pronašle preko interneta, a impresionirala me je ljubaznost domaćice, devojke koja nas je sačekala sa slatkišima i tradicionalnim islandskim poslasticama. Veoma mi se dopao i njihov stil uređenja kuća, sveden i jednostavan, podseća na skandinavski. Obišle smo i nekoliko klubova i restorana koji ne izgledaju poput tipično evropskih. Hrana je posebna priča, bazira se na ribi i plodovima mora, a jastog im je glavno jelo, prodaje se čak i u uličnim kioscima.

Plave oči

Islanđani su mi delovali neobično još od susreta sa stjuardesama u avionu njihove nacionalne kompanije. Sve odreda su bile plave, s plavim očima, i podsećale su me na barbike ili neke vilenjake, a taj utisak pratio me je i tokom boravka na ostrvu. Iako važe za dosta hladne i distancirane ljude, nisam baš sigurna da je tako. Prema strancima i turistima su vrlo ljubazni i predusretljivi. Čak smo tamo srele i nekolicinu naših ljudi. Neki od njih na Islandu žive već godinama.