Poslednji intervju Mikija Jevremovića

Popularni muzičar koji je pola veka uveseljavo milione preminuo je juče od posledica moždanog udara.

Veliki pevač je poslednji intervju dao pre devet meseci redakciji Blic Pulsa i mi va ga prenosimo.

Da li vam je bilo važno šta misle roditelji dok ste gradili karijeru?

- Oni su znali da meni to ide, mi smo živeli u teškim uslovima života, ustajao sam u četiri ujutru da bih išao do škole.

Pored muzike Mikijeva velika ljubav je i šah.

- Šah sam počeo da igram od malena, naučila su me moja braća. Oni su me naučili i to jezivo, pobede me i ne žele da igraju više. Šah je moja velika ljubav, a muzika se uselila u moj život i zgrabila me je.

Miki se prisetio i svog prvog nastupa, kada je kao gost u jednom lokalu trebalo da otpeva samo dve pesme, međutim Miki je na zahtev publike otpevao deset pesama.

- Nisam dugo uzimao honor za svoje nastupe, jer sam tada kao mlad imao neku svoju filozofiju da ne želim da prodajem svoja osećanja.

Mikijeva sestra je štedela novac kako bi svom bratu kupila prvu gitaru, Miki taj gest nije zaboravio, svojim roditeljima je kupio stan na šta je bio jako ponosan.

Njegovu karijeru je na kratko prekinulo vojni rok koji je morao da odsluzi, a tokom kojeg je imao tu čast da peva za predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Sa prvom suprugom Gordanom bio je u braku pet godina, nakon razvoda njoj i deci je kupio drugi stan.

- Bio sam malo skeptik nakon razvoda i malo razočaran u ljubav - rekao je Miki.

Drugi put je izgovorio sudbonsno da Sonji, tadašnjoj misici Bosne i Hercegovine, Sonja je zajedno sa Suzanom Mančić pratila Mikija na turneji kao prateći vokal.

Mikijeva ćerka Jelena je takođe krenula očevim stopama, ali je ubrzo i odustala od muzičke karijere.

- Jelena nije mogla da podnese brojne naslove koji su u to vreme izlazili o njoj, ona je tada kada se pojavila bila zanimljiva tabloidima, I nikada neću zaboraviti kada sam je jednom vraćao iz šah kluba kasno nešto noću i rešio da svratim do obližnje trafike da uzmem štampu, ugledah moju Jelenu kakao stoji ispred kioska i čeka, ja se sakrijem da me ne vidi, a ona čeka da stigne tabloid, uzima primerak otvara i kreće da plače, tada sam opsovao u sebi.