Putovanje Radoslava Raleta Milenkovića: Neobično obične stvari u gradu snova

Glumac i reditelj Radoslav Rale Milenković svoje dve američke nedelje pamtiće po neverovatnim susretima, koncertu u čuvenom klubu ‘Blue Note’, ručku u stek-hausu Petera Lugera u Bronksu i šetnjama od skoro šesnaest kilometara dnevno

Krajem maja ove godine išao sam u Ameriku poslom. A bilo je i zadovoljstva, kako se to obično kaže. Putovao sam sam, a povod je bilo gostovanje moje monodrame “Naši dani”, koju sam premijerno odigrao 17. maja 1984. i do sada sam je, tokom više od trideset i tri godine, izveo 1.596 puta. Napravio sam je prema satiričnim pesmama “Naši dani” i “Himna” Vladislava Petkovića Disa, koje su njen prolog i epilog, a tumačim trideset šest likova iz najblistavijih stranica satirične proze našeg genijalnog i svevremenskog Radoja Domanovića (“Stradija”, “Danga”, “Mrtvo more” i druge).

TURNEJA U Americi sam proveo dve nedelje i za to vreme predstavu sam igrao u Njujorku, Bostonu, Vašingtonu, Filadelfiji i Čikagu, gde sam, zbog velikog interesovanja, iste večeri nastupao dva puta. Gostovanje je organizovala SEE Art FP, neprofitna organizacija koja promoviše našu kulturu u SAD, i dugujem izuzetnu zahvalnost gospođi Slavici Plećaš Gak i svim njenim saradnicima za divno gostoprimstvo i velikodušnost. Zapravo, svi ljudi koje sam tamo upoznao svojim nesebičnim zalaganjem učinili su mi boravak u pomenutim gradovima posebnim doživljajem u životu.

KAKO BAJAGA KAŽE Na gostovanjima po svetu neizbežno srećemo i one kojima se nismo nadali, s kojima dugo nismo bili u kontaktu. U Čikago je iz Detroita na predstavu došao Dragan Džukljev, moj drug iz osnovne škole, tu sam posle više od trideset godina video i kolegu Željka Đukića. U Vašington je stigao Naum Panovski, reditelj i moj drug iz divnih dana Jugoslavije, u Filadelfiji, nakon skoro dvadeset godina, sreo sam mog prijatelja Batu. Dakle, kako kaže Bajaga: “I ja sam selica, pa ih ponekad sretnem u letu”.

PRIČE IZ PABOVA Predstava je svuda bila izuzetno lepo primljena, sa dubokim razumevanjem za Disovo i Domanovićevo remek-delo, a bili su izuzetno uzbudljivi i susreti i razgovori sa gledaocima. I kako to sa nama glumcima biva, priče o pozorištu, životu i svim najvažnijim temama nastavljali su se u nekom od bezbrojnih pabova. Tu sam takođe mogao da osetim makar delić autentičnog duha tih gradova i te velike, neizrecivo zanimljive zemlje, i istinski sam bio zadivljen željom ljudi koje sam tamo sreo da me upoznaju sa svim bitnim i interesantnim mestima.

U GRADU SNOVA Od prvog trenutka u Njujorku, kada sam mrak dočekao na terasi kafića “Kod Vese” u Kvinsu i opijao dušu pogledom na svetla kula na Menhetnu sa druge strane Ist Rivera, preko svakog novog prizora, pejzaža, svetla - sve se sada čini kao najlepši san. Lebdeći u gondoli nad rekom stizao sam sa ostrva Ruzvelt, gde sam bio smešten, u srce Velike jabuke, do “Dakote” i Lenonovih polja jagoda, do kapija Central parka. Uživao sam u beskrajnim šetnjama - aplikacija na mobilnom telefonu kaže 15,6 kilometara dnevno - i razgovorima, fotografisao “kožu vremena” na kori bezbrojnih stabala ginkovog drveta, smešio se gledajući u table sa upozorenjem “Zabranjeno hraniti golubove i veverice” u epicentru najvećeg megalopolisa na svetu.

NEOBIČNO OBIČNE STVARI Tarkovski u jednom svom filmu kaže: neizreciva osećanja ne mogu se zaboraviti. To sam, svojim disanjem, u potpunosti shvatio pre nekoliko nedelja na ovom putovanju. Sva mesta na kojima sam bio za moje su domaćine bila posebna. Takva su bila i za mene. Od ručka u čuvenom stek-hausu Petera Lugera u Bronksu, do džez kluba “Blue Note”. Ali, iskreno, jednako mi znače i sasvim obične stvari, kao što su “starbucks” kafa koju sam pio usput uz cigaretu, listanje knjiga u malim i velikim knjižarama u Ist Vilidžu i u Harvardu, vreva pijace u Bostonu, na kojoj se mešaju mirisi voća i okeana, poruke iz kolačića sreće, plamen na saganaki siru u “Grčkim ostrvima” u Čikagu, trubač sa jednom rukom u džepu na stanici metroa, danonoćni žamor grada sa druge strane reke i još milion doživljenih nezaboravnih trenutaka.

IZNENAĐENJE USRED NOĆI Još uvek su mi utisci izmešani i vreme će učiniti da se iz mnoštva neki izdvoje svojom snagom i trajanjem. Iskustvo me uči da je nemoguće predvideti koji će to utisci biti. Među njima je i neočekivani susret usred Menhetna u sitne jutarnje sate. Glumac iz Beograda nema nijedan razlog da pomisli da će ga na Tajms skveru, koji se kupa i rasprskava u bleštavoj svetlosti, u pola dva ujutro mladi par naših ljudi koji žive u Kanadi prepoznati i na srpskom jeziku zamoliti za fotografiju. Posle smo se šalili da nisam samo slavan, već i poznat glumac.

ŽIVOT JE LEP Nažalost, nisam uspeo da vidim nijednu pozorišnu predstavu. Ali jesam da uđem u “Blue Note” i odslušam koncert legendarnog Larija Harloua i “The Latin Legendsa”. Hvala životu za to veče.
U Americi sam, kao i uvek na putovanjima, ponešto kupio. Poklone svojoj deci i prijateljima i sebi nekoliko divnih knjiga.