Razotkrivanje Milana Karadžića: tuđe tajne pretvara u dobar scenario

Reditelj Milan Karadžić u značajnim situacijama citira Njegoša i babu, lud je za sirom, ljude precizno skenira pa ne mogu da ga razočaraju, ali ima problem sa tuđim tajnama, uvek ih pretoči u dobar scenario

Najlepše što ste čuli o sebi?

- Da sam vredan i da istrajavam.

A najgore?

- Da sam strog. Na poslu, ne i privatno. Mada, s godinama postajem mekši.

Jeste li se nekad oprobali kao glumac?

- Jesam, prvo u srednjoj školi u DODEST-u, amaterskom pozorištu gde smo svi stasavali. Potom kao student u Crnogorskom narodnom pozorištu. Ali, iako sam sve dobro razumeo i osećao, nekako to nisam uspeo do kraja da sprovodem, pa sam shvatio da mi više prija da budem iza kamere.

Koga citirate u značajnim situacijama?

- Mnoge. Od Njegoša i drugih velikih pisaca, do babe, oca i majke. Svojoj deci često kažem: “Pregaocu Bog pomaže”. To je moja baba meni zborila.

 

Često pripremate hranu za glumce. Otkud to?

- Voleo sam da kuvam za prijatelje, a onda se to nekako spontano prenelo i u pozorište. Tako dok u “Bošku Buhi” koreografi rade sa glumcima, balerinama ili decom, ja u klubu nešto spremam za jelo. Hrana doprinosi dobroj atmosferi.

Pršuta ili sir?

- Sir. Lud sam za njima.

Skrivena strast?

- Moja skrivena, pritajena i potisnuta strast jeste slikarstvo. Svi moji prijatelji iz osnovne i srednje škole bili su ubeđeni da ću biti slikar. Mada, i sad uvek nešto šaram, crtam portrete, figure.

Otkud ljubav prema slikarstvu?

- Dok sam rastao u Nikšiću, potom i u Podgorici, bio sam okružen sjajnim slikarima. Mnogi od njih su danas veliki i priznati umetnici. Možda ću se slikarstvu vratiti kad se penzionišem.

Šta vam najviše nedostaje?

- Dragi i bliski ljudi kojih više nema. Nedostaje mi majka bez koje smo ostali pre pola godine. Svaki dan se probudim sa osećanjem da bi trebalo da je pozovem.

Najdublja ljudska patnja za vas je?

- Najteže je patiti zbog najbližih, dece, pre svega. To je strašnije nego kad je čovek sam u problemima. Prolazio sam kroz neke teške situacije, bolest i operacije, ali sve vreme sam mislio da je dobro što se to meni dešava, a ne, nedajbože, njima.

Verujete li ljudima na “blanko”?

- Imam skener za ljude tako da znam koliko od koga mogu da očekujem. Prijateljima verujem, ali nikad više nego što treba.

Znate li da čuvate tajnu?

- Nisam baš neki čuvar tajni. Zato je bolje da ih ne znam, jer čim je nešto atraktivno, ja od toga napravim dobar scenario.

Koja je vaša najupečatljivija osobina?

- To što sam u stanju da paralelno obavljam nekoliko poslova. Na primer, dok sam obnavljao “Petra Pana”, radio sam i scenario za film, komediju prepunu strasti, smeha i emocija. A završavam i sinopsis za još jednu predstavu.

Zbog čega je dobro biti Milan Karadžić?

- Imam divnu porodicu, dobar posao, volim ono čime se bavim. Radeći sve te priče sa scenaristima i saradnicima sve vreme gradim neki novi svet.