Robert Redford: Plašio sam se imidža plavokose muške starlete

Slavni glumac, reditelj i poroducent, jedan od simbola ‘zlatnog’ perioda Holivuda, najavio je da napušta glumu posle 60 godina i da je uloga u filmu ‘Starac i pištolj’ njegova poslednja

Robert Redford najavio je da napušta glumu i da će njegova poslednja uloga biti u filmu “Starac i pištolj”, koji se očekuje krajem septembra. Zlatni dečko Holivuda, koji 18. avgusta puni 82 godine, kao razlog za penziju naveo je da se umorio od rada pred kamerama.

- Posle 60 godina, pomislio sam: dosta je glume - rekao je Redford, koji ne odustaje od režiranja.

U poslednjem filmu, rađenom prema istinitoj priči, igra sedamdesetogdišnjaka Foresta Takera koji je 17 puta hapšen i isto toliko puta je bežao iz zatvora. Ako se Robert zaista penzioniše posle ove uloge, uradiće to sa stilom kakav se od njega i očekivao. Da će se povući iz glume nagovestio je 2016. kada je snimao “Our Souls at Night” sa Džejn Fondom. Upravo sa njom, jednom od omiljenih partnerki, krenuo je u filmsku avanturu tokom koje je od plavokosog zavodnika izrastao u autentičnu zvezdu Holivuda i angažovanog intelektualca. Njihovo ostvarenje “Potera za milosti” usledilo je posle Redfordovog filmskog debija “War Hunt” i drame “Sve o Dejzi Klover”, u kojoj je prvi put sarađivao sa Natali Vud, divom sa kojom je bio i u vezi. Već tada je Holivud bio zaljubljen u njega i mnoge dame smatrale su ga jednim od najmuževnijih i najlepših glumaca.

- U mladosti sam se plašio svoje lepote. Imao sam pameti da shvatim da će mi moj izgled pružiti imidž plavokose muške starlete. Zato sam odbio više uloga nego što sam ih odigrao - iskren je glumac, koji je, kad se krajem sedamdesetih pozicionirao u Holivudu, odbio da glumi u filmovima “Ko se boji Virdžinije Vulf” i “Diplomac”.

KONKURENT NJUMEN

Uz koleginicu Fondu, sa kojom je igrao u “Bosi u parku” i “Električnom konjaniku”, i reditelja Sidnija Polaka, od koga je učio režiju, dva najvažnija saradnika Redfordu bili su Pol Njumen i režiser Džordž Roj Hil. U ortakluku sa njima snimio je klasike “Buč Kasidi i Sandens Kid” i “Žaoku”. Prvi ga je lansirao u zvezde, a za ulogu u drugom bio je nominovan za Oskara. Lepotan je postao idol i muškarcima posle role u “Kandidatu”, a žene su zavidele Barbri Strajsend koju je zavodio u filmu “Devojka koju sam voleo”. Ljubav sa platna preneli su u realan život, ali ta romansa nije dugo trajala.

Robertovoj popularnosti doprineli su i filmovi “Džeremaja Džonson”, “Veliki Getsbi”, “Tri dana Kondora” i “Svi predsednikovi ljudi”, o aferi “Votergejt”, u kojem je igrao novinara Boba Vudvorda. Za rediteljski debi “Obični ljudi” osvojio je prvog Oskara. Drugog je dobio za životno delo, ali nikad nije nagrađen za glumu. Poslednjih decenija specijalizovao se za melodrame, filmovi “Moja Afrika” sa Meril Strip, “Nepristojna ponuda” sa Demi Mur i “Nešto sasvim lično” sa Mišel Fajfer doživeli su veliki uspeh kod publike.

GUBITAK PRVOG NASLEDNIKA

Pisac Majkl Kalan, koji je pre četiri godine objavio biografiju o Redfordu, zapisao je da je glumac u mladosti imao afere sa skoro svim glumicama sa kojima je snimao, i da su one bile zaljubljene u njega. Ipak, sa Lolom van Vagenen bio je u braku od 1958. do 1985. Dobili su četvoro dece, ali im je prvi sin Skot preminuo, i Robert se nikada nije oporavio od gubitka naslednika, što se dogodilo pre 50 godina.

- Bilo je teško. Supruga i ja smo bili mladi, ništa nismo znali, posebno ne o sindromu iznenadne smrti kod beba. Kao roditelj uvek kriviš sebe. Taj gubitak je napravio ožiljak u mom srcu - iskren je glumac, koji danas ima petoro unučadi.

Posle razvoda sa Lolom bio je u vezi sa brazilskom glumicom Sonjom Bragom i sa producentkinjom Kejti O’Rir. Sa 20 godina mlađom nemačkom slikarkom Sibil Zargas venčao se 2009. i uz nju se, kako kaže, oseća kao mladić, samo što je mudriji.

Redford, čije detinjstvo je bilo ispunjeno kriminalom i nasiljem jer su ulične tuče i sitne krađe bile njegova svakodnevica, razlikuje se od većine kolega po tome što zarađene milione ne troši na alkohol, žene, zabave i narkotike, nego ih ulaže. Glumac i danas igra tenis, jaše i skija u svom odmaralištu “Sandens” u Juti, koje je kupio od honorara za film “Buč Kasidi i Sandens Kid”. Kada je povratio uloženo, pokrenuo je Sandens festival, najznačajniju smotru neholivudskog američkog filma.