Slaven Došlo: Najvažnije životne lekcije dobio sam od roditelja

Otkada se pojavio na velikom platnu, prvo u “Panami”, potom u “Pored mene” i “Biseru Bojane”, koje je publika prepoznala kao generacijske filmove, bilo je jasno da je glumac Slaven Došlo (25) novi idol mladih.

A ovde leto... ?

A post shared by Slaven Došlo Official (@slavendoslo) on Apr 7, 2017 at 9:05am PDT

Kad se dečaci zaigraju: Mima Karadžić i Slaven Došlo ovako odmeravaju snage

Glumac koji je za manje od dve godine postao miljenik publike, posebno ženskog dela, najvažnije životne lekcije, kaže, dobio je od roditelja.

Zahvalan im je što su mu prenosili vaspitne lekcije da samo radom i trudom može postići uspeh u životu, iako to ponekad nije razumeo dok je bio u adolescentskim godinama.

- U našoj porodici mama je držala sve konce u rukama, tata je više-manje bio odsutan zbog posla, mada je, naravno, na svoj način doprinosio svemu. S obzirom na to da se ona bavila svakodnevnim stvarima, logično je da sam se kao mlađi više svađao sa njom i mislio da sve što radi čini iz nekog ličnog hira. U međuvremenu sam ukapirao šta joj je bio cilj - uvodila je radne navike i držala situaciju pod kontrolom. Danas i sa jednim i sa drugim roditeljem imam fantastičan odnos. Razgovaramo kao odrasle osobe, nema više autoritativnog i podređenog stava, razmenjujemo i sukobljavamo mišljenja. I dalje se mama ponaša u fazonu “obuci potkošulju sutra će biti hladno”, ali to mi više ne smeta - rekao je "Gloriju" mladi glumac koga gledamo u novim epizodama "Vojne akademije".

Kao zaljubljenik u prirodu često putuje po Srbiji. Tara mu je omiljeno mesto za relaksaciju. A da odmor nije odmor dok ne isključite telefon i ne odete negde daleko, shvatio je na putovanju sa koleginicom Hristinom Popović.

Rade Ćosić o vezi sa Darijom: Rasprave su dokaz velike ljubavi

- Proveli smo deset dana u Belizeu i tad sam, prvi put posle dužeg vremena, bio na pravom odmoru. Smestili smo se u San Pedru, malom gradu, i pomislio sam kako ću umreti od dosade. Išao sam u krevet u osam uveče, budio se ujutru u sedam, malo bih prošetao, okupao se, imao popodnevnu dremku. I onda, kad su usledili telefonski pozivi iz Srbije, odjednom sam shvatio da se nalazim na drugom kraju sveta i da nikako ne mogu da pomognem tom nekom ko me zove. Nestala je sva tenzija oko toga da neki posao mora da se završi, da je nešto hitno, da ste dostupni, da lako mogu da vas pronađu.